Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

199

Ca гледишта коришћења проблем je знатно компликованији. Тако, на први поглед, једнака примања предвиђена за све, без обзира на доходак изгледају као мера која не врши нивелацију, него одржава отаре разлике. Међутим, ако се посматрају примања као проценти од разних доходака, онда се види да су она у ствари редистрибутивна. Она су знатно већи процент нижег дохотка него вишег, и са становишта дојединаца она при нижим дохоцима имају већи значај него при вишим. Коришћењем социјалних обезбеђења смањују ce распони између плата, надница и других прихода, који су постојали пре коришћења. Наравно да треба both увек рачуна да се социјалним осигурањем користи само један маши део осигураника, али то у општепривредном дугорочном размеру не мен>а битно ствар. У погледу пак бесплатних примагьа (у натури и у услугама) јавилр се једно тумачење по коме je њихово дејство регресивно „нарочито тамо где се (примања) могу мерити по квалитету са приватним услугама“ (напр. здравствена служба и просвета). У том случају она -„ослобађају један део доходака богатијим лицима, који би иначе шли код приватника (који су скушьи П. М.) док лицима са нижим дохоцима пружају услуге који ови не би иначе ни купсвали. Према томе они пре повећавају него што смањују разлике у расположивим новчаним личним дохоцима“ (9). Оваква аргументација која вероватно базира на неким социолошким испитивањима, за питана коришћења није релевантна, нарочито у општепривредном аспекту и дугорочном посматра&у. Али je она овде цитирана jep наводи на основни момент који говори у прилог система социјалких служби. Одавде je врло лако сагледати основни принцип којим се објашњава улога јавних власти. Држава, дакле, у основи путем социјалних служби одузима један део куповне моћи слојевима са нижим дохоцима коју би ови потрошили,на неки други начин па им je враћа али рреко других канала. На тај начин она спроводи неку врсту принудне потропгње једног дела дохотка. Поред тога она и индивидуално распоређује примања на најпогоднији начин, онамо где je објективно највећа потреба. У томе he њена улога бити све већа, jep je предвиђено да њен допринос буде све обимнији а тиме и редистрибутивност система јача.

Предраг Михаиле виК

(9) А. Briggs: op. eit-, 376.