Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

204

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

брачног друга у случају престанка брачне заједнице до члану 70 истог закона а изнад снега право наслеђа, што све снаха према свекру нема. Следећа развојна фаза обележена je појавом тужби из оне врсте фактичке животне заједнице ван брака и породице познате под називом дивљег брака или конкубината. Код ових тужби, међутим, судови спрва нису уочавали могућност експлоатације туђег рада можда управо- због тога што je развој онемогућења такве експлоатације почео од брачне заједнице као законом заштићене основе породице. Заједничко стицаше у браку сматрало се у почетку привилегијом брачних другова и право које се као право на ствар не дризнаје чак ни осталим члановиша породице. Захтеви признања заједничког стицања у ванбрачним заједницама морали су одиста под таквим околностима изгледати директно супротни заштити брака. Судови у дрво време нису разумели суштину проблема. У ванбрачној заједници видео се само законом недозволен однос какав се чак има да сузбија од стране органа државне управе, а све материјалне последице таквог односа па и фактичко привређивање и уношење рада у заједницу, оглашаване су за ванправне јер да из ванбрачног односа као неморалног и законом забраженог не могу настати никаква права. На истим разлозима одбијане су такве тужбе кад би их, прећуткујући постојаже ванбрачних односа, тужилачка страна подизала по основу неправедног богаћења радом у животној заједници; тужена страна била je увек довољно окретна да таквом захтеву приговори позивајући се с цинизмом који судови нису залазили на „право“ стаже ствари и неморалност самог односа. Али, истим путем који смо приказали напред у ппгрој породици пробијала се идеја заштите рада и код ванбрачних заједница. У наследное заосталости нашег села нису ретки случајеви „удаје“ којом се ради доцнијег закључежа брака ступа прво у ванбрачни однос, по коме обичају жена долази у домаћинство и привредно газдинство родитеља будућег мужа да би га заменила као радна снага за време док он служи војну обавезу. Неморалност односа који je заснован у оваквој заједници не може се разумно да прихвати као разлог због кога би се одбио захтев да се таквој жени, кад се намеравани брак по отслужежу војне обавезе не оствари, не призна иста накнада као и снахи која je закључила брак. Па ипак и код оваквих спорова код којих као да се може прстима да дирне основаност захтева, један део наших судова до недавно je одбијао тужбе с образложењем да тужитељица није била у радном односу, а да из ванбрачног односа као неморалног и законом забрањеног не могу настати никаква драва, па ни право тужитељице на наплату за рад који je она обављала на имању тужених које за то време није увећано. (Пресуда Окружног суда у Карловцу Г 17/53 од 15 априла 1953 и Врховног суда HP Хрватске Гж 582/53 од 13 јула 1953).