Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

212

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ce бавио позајмљивањем новца у виду заката и на име накнаде уговарао и примао новац и друге ствари: ципеле и обвезнице народног зајма (пресуда Окружное суда за град Београд К. 600/53 од 12 децембра 1953). Врховни суд HP Србије се, по истој ствари, сложно са правном квалификациям дела од стране Окружное суда (пресуда Врховнод суда HP Србије, Кз. 725/54 од 8 маја 1954). У образложењу Окружни суд за град Београд, између осталог, каже: „ ... суд je нашао да je оптужена примала или уговарала за себе несразмерну имовинску корист искоришћавајући нужду или лакомисленост особа које су од гье тражиле услугу, а она je то чинила са испољеним расположением да са те стране имовину повећава, те je на тај начин изврпшла кривично дело из чл. 263, ст. 2, Кривичног законика. Бранилац оптужене je предложио ослобађајућу пресуду са тог разлога што и он стоји на гледишту као и оптужена да je њено право да чини са новцем што она жели, тј. да давање новца на кредит није забрањено. Суд стоји на гледишту такође да давање новца на кредит није забрањено, али да чињење услуга под околностима из чл. 263, ст. 1, Кривичног законика (1) јесте инкриминисано, a тај случај стоји у делу оптужене. ..“ Према члену 263 Кривичног законика зеленашки уговор постони кад неко за услугу коју чини неком лицу „прими или уговори за себе или другог несразмерну имовинску корист искоришћујући његово тешко имовинско стагье, нужду, недовољно искуство или лакомисленост...“ У услуге на које циља овај члан Кривичног законика, без сумње, долази зајам са накнадом. За достојаше зеленашког уговора према наведеном пропису Кривичног законика потребно je да се стекну два услова: объективен несразмера између предмета престација, и субјективан искоришћавање тешког имовинског стања, нужде, недовољног искуства или лакомислености дужника. У овом случају судови су нашли да постоје оба услова. Из образложења пресуда произилази да се ни Окружни суд за град Београд ни Врховни суд HP Србије нису упуштали у оцену висине накнаде коју je оптужена уговарала односно примала за чињење услуге зајма новца. Ови судови управо сматрају да несразмерна имовинска корист постоји кад се зајам чини са испољеним расположењем да се са те стране имовина повећава, кад се уговара или добија више него што. се даје, како се каже на неким местима у образложењу пресуде Окружног суда за град Београд. Тиме се на посредан начин каже да зајам са накнадом између приватних лица није дозволен у нашем друштву. Уз такво схватање објективног момента као елемента кривичног дела зеленаштва код услуге зајма, није тешко пронаћи субјективан момент: сваки случај зајма,

(1) Позивање на став 1 члана 263 Кривичног законика je вероватно техничка омашка с обзиром да je оптужена суђена по ставу 2 наведеног члана Кривичног законика. Тачност позиваша на пропис у овом случају није битна, jep се и став 1 и став 2 члана 263 Кривичног законика односе на исту ствар: кривично дело зеленаштва, с том разликом што се став 2 наведеног члана примешу je у случају вршења зеленашких услуга у виду заната.