Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКС'А

213

се може подвести под дедан од субјективних услова наведених у члану 263 Кривичног законика. Међутим, члан 263 Кривичног законика не забрањује стицање користи уопште за чињење неке услуге, већ само стицање несразмерне користи. 4. Накнада за зајам новца између приватних лица и сам зајам између њих нису правно регулисани као што смо већ видели. Правним прописима je регулисано само дитање накнаде између кредитних предузећа и родединаца кад улажу новац на штедњу или узимају кредит. Као дозвољена накнада код зајма новца између приватних лица би могла бити прихваћена законска камата. Према судској пракси законска камата (моратории интерес) износи 4% (пресуда Врховног суда HP Србије, Гж. 2345/54) (2). У сваком случају накнада код зајма новца између приватних лица не би требало да пређе висину накнаде кода се добида при улагању новца на штедшу код банака. Нема никаквих разлога да приватна лица по питању зајма са накнадом буду у повољнијем положају од кредитних установа друштвеног сектора. То значи да се не може сматрати као несразмерна имовинска корист за услугу задма новца између приватних лица накнада кода не прелази законску камату, односно накнада кода не прелази камату кода се добида при улагању новца на штедвьу код установа социјалистичког сектора. Уговарање више накнаде треба сматрати ништавим за онад вщнак који. прелази ту камату. Ова ништавост не треба да има за последицу ништавост правног цосла у целини. Из тога произилази да би задам новца са накнадом између приватних лица требало данас сматрати у нашем друштву као дозвољен посао, са законском каматом кода се примењуде у нашод судској пракси, односно, у најбољем случају, са каматом коду дају банке на штедне улоге.

Живомир Ђорђевић

СИТНО ДЕЛО КРАЂЕ

Ситно дело крађе из члана 259 Кривичног законика по сводод тежини претставља дело шње друщтвене опасности и \Оа ово|г гледишта досматрано заслужује мању пажњу од осталих кривичних дела против друштвене и приватне имовине. Међутим, по правнод конструкцији свог бића, оно зададе пракси више тешкоћа него што би то на први поглед изгледало. Међу обдављеним пресудама виших судова, случајеви који. се односе на ситно дело крађе релатизно су највише заступљени. Из ових пресуда дасно се виде проблеми ко je ово кривично дело поставља као и одређена схваташа

(2) Понекад се законском каматом погрешно назива камата коју Де према позитивним прописима обавезно уговарати. Таква камата, међутим, има уговорни характер с тим што je њена висина одређена. Законском каматом треба звати накнаду ко ja се да je када дужник доспе у дощъу при извршешу обавезе из било кота извора.