Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

222

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

крађа извршена из просторија за становање, употребом силе према стварима, ако ce има дри себи оружје и ако je извршена на дрзак начин (29). Друга je ствар да ли би то уопште одговарало принципима наше казнене политике. Интересантно je такође питање да ли се ситно дело крађе може претворити у разбојништво или разбојничку крађу, ако се ствар мале вредности одузима употребом силе или претњом да ће се непосредно напасти на живот или тело, било пре одузимаша ствари, у циљу савлађивања отпора, било после одузимања ради задржавања ствари. Опште je усвојено мишљење да употреба силе шли претње према лицима у цильу омогућавања одузимања ствари мале вредности даје појам разбојништва а не ситног дела крађе (30). .Код нас je у овом смислу пресуда Врховнрг суда HP Србије Кж-814/52 од 12 маја 1952: „кривично дело разбојнинггва стаји и онда ако се одузима ствар мале вредности“ (31). Друтојачије стоји ствар у погледу разбојничке крађе. По мишљењу већине аутора, кад постоји биће ситног дела крађе, онда се не могу применити прописи о разЕзојничкој крађи. Другим речима, употреба силе или препьа према лицима после одузимања ствари мале вредности, у намери да се узета ствар задржи, не даје појам разбојничке крађе већ дело остаје у оквиру ситног дела крађе (32). Не располажемо подацима из праксе наших судова у погледу овог питања. 3. Из самосталног характера кривичног дела ситног дела крађе на први поглед би иэгледало да je могућ стицај између овог кривичног дела и крађе односно тешке крађе. Тако, надример, ако неко са умишљајем одузимаша ствари мале вредности дође на место извршења кривичног дела, па ту одузме и ствар веће вредности или нак ово последнее изврши под околностима које дају појам тешке крађе. Правилно je, међутим, гледиште које заступа већина аутора, да у овом случају не може постојати стицај због тога што се прописи о ситном делу крађе примењују само онда када се одузимање ограшгчава на ствари мале вредности. У таквим случајевима може постојати само крађа или тешка крађа а ове апсорбују у себи и ситно дело крађе (33). Најзад, треба напоменути да се у вези са ситним делом крађе поставља питање како треба схватити појам продуженог кривичног дела ако се врши одузимање ствари мале вредности у више махова у смислу продуженог кривичног дела. Ово je за наше право од до-

(29) Giuseppe Maggiore: Principî di diritto penale, 2. ed., Bologna, 1938. volume II: Parte spéciale, p. 748; L. Franchi-V, Feroci: Codice penale, Milano, 1946, art. 626. (30) Frank: op. cit. § 248 a, I, 2; Schwartz: op. cit. § 248 a, 7. (31) Правый живот, 1953, бр. 2, стр. 25. (32) Ph. Allfeld-H. Meyer Lehrbuch des Deutschen Strafrechts, 8. Aufl., Leipzig, 1922, § 98, IV, 2; v. Liszt: op. cit. § 128, IV, n. 20; Schwartz: op. cit. S 248 a, 4, b; Olshausen: op. cit. § 248 a, 3, c; Frank: op. cit. § 248 a. I, 2; Schönke-Schröder: op. cit. § 248 a, I. Супротно неке одлуке Немачког савезног суда и Schönke у рани j им издаььима. (33) Olshausen: op. cit. § 248 а, 9; Frank: op. cit. § 248 a, I; Schwartz: op. «it. § 248 a, 8; Schönke-Schröder: op. cit. § 248 a, V.