Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ИРАК C'A

223

себне важности с обзиром на то да je у члану 259, ст. 2, превиђен као тежи облик ако je кривично дело извршено подкрадањем. У овом случају потребно je пре света да се свако одузимање, у смислу овог кривичног дела, односи на ствари мале вредности. За крајњу квалификацију кривичног дела логично je да je одлучујућа укупна вредност тих ствари. Преовлађује мишљење да укупно све те ствари морају претставл>ати малу вредност (34). Код нас je у овом смислу решење Врховног суда HP Србије Кж-2162/52 од 19 новембра 1952: „ако je оптужени извршио више кривичних дела крађе, па се утврди да украдене ствари свака за себе и све укупно претстављају малу вредност, у радтьама оптуженог стајало би кривично дело ситне крађе поткрадањем из чл. 259, ст. 2, Кривичног законика, а ако се утврди да украдене ствари укупно не претстављају малу вредност, радње одтуженог претставл=але би кривично дёло крађе из чл. 249 Кривичног законика“ (35). Само у овом погледу треба имати у виду следеће. У нашем закону, случај поновљеног одузимања ствари мале вредности, односно подкрадавье, предвиђен je као тежи облик кривичног дела ситног дела крађе, са знатно пооштреном казном. Ово пак није случај у другим законодавствима. Из ових разлога није нужно да укупна вредност ствари у случају подкрадања буде увек једнака вредности ствари у смислу дела из става првог овог члана. С обзиром на то да се овај облик појављује као теней у односу на дело из става првог било би нелогично узети да вредност ствари у смислу дела из става другог мора увек бити иста као вредност ствари код дела из става првог. Логично je да укупна вредност ствари у овом случају не сме бити необично велика, јер у овом случају може постојати дело обичне крађе. Све зависи од околности и осталих момената код оцене укунне вредности ствари, као, например, размак времена у ком се поткрадање врши, разлог зашто се то чини, евентуално материјална невоља учиниоца кривичног дела, итд. (36).

Др Јанко Ђ. Таховић

(34) Binding: op. cit. S. 309; Olshausen: op. cit. § 248 a, 4, a; Frank: op. cit. § 248 а, П; Schönke-Schröder: op. cit. § 248, a, 11. (35) Збирка одлука 11, бр. 57, стр. 71. (36) Таховић: op. cit.