Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

ZBORNIK PRAVNOG FAKULTETA U ZAGREBU, god. IV. Zagreb, izdanje Pravnog fakulteta, 1954, 345 str. Поред проблема праксе и бројних хроника, оцена и приказа и бележака, два двоброја Зборника за 1954 садрже следеће чланке; Др. Б. Златарић: Знанствени опус проф. Станка Франка. Поводом смрти проф. Франка писац истине дотребу да се вьегово дело свестрано анализира. Међутим, за то je потребан већи рад. Писац се ограничава на општу констатацију да je дело проф. Франка веома значајно, да je он кривичноправне проблеме посматрао у вези с општим филозофскоправним питањима и да његови радови обилују веома оригиналним и дубоким мислима, што их често чини теже разумљивим неприпремљеном читаоцу. Главни део чланака састоји се из хронолошког праћења рада проф. Франка и приказивања главке садржине и основних характеристика свих његових значајнијих радова. Приказ радова je извршен на веома јасан и зналачки начин, тако да се из њега може добити прилично потпуна слика о раду и значају проф. Франка. Утолико je више желети да; писац изврши и друти део овог посла и да нам пружи једну обухватну и продубљену студију о пок. проф. Франку, с којим je наша правка наука несумшиво изгубила једног финог, дубоког и оригиналног мислиоца. Др. В. Бајер: Акузаторни и инквизиторни елементи у нашем новом кривичнол поступку. Наш нови кривични поступай, као и сви у Европи, јесте акузаторни поступай али с елементима инквизиторног, тако да спада у мешовит поступал. Чист акузаторни поступал се карактерише спором равноправних странака пред објективним судом који спор решава. Чист инквизиторни поступал je скуп радњи надлежних државних органа с цильем да се пронађе извршилац кривичног дела. У европским кривичним поступцима (сем енглеског који je чисто акузаторан) инквизиторни елементи дроистичу отуд што полиција има право да окривљеника испитује, те се главни докази прикупљају у истрази уз окривљениково притварање, иако пре ове join нису скупљени докази. Отуд истрага има инквизиторни характер. У нашем поступку, извиђај има претежно инквизиторан характер, али тај характер ублажује значајни акузаторни елементи. Тако je функција гоњења коју врши јавни тужилац, одвојена од функције утврђивања чињеница коју врши извиђајни орган. Али тужилац није странка, јер све његове захтеве извиђајни орган мора извршити. Окривльеник може такође вршити извесна права одбране, што зависи од нахођења извиђајног органа. Он такође није дужан да изнесе своју одбрану ни да одговара на питања, а за постизање одговора не смеју ce према њему употребљавати Јникавка принудна средства. Акузаторни и инквизиторни елементи у истрази су исти као у извиђању, с разликом што je истражни орган потпуно независан од тужиоца. Зато има доложај странке, док окривљеник има само „релативно“ такав положај. Међутим, приговор против оптужнице претставља јако акузаторно средство којим окривљеник може да парира инквизиторно дејство извиђања и истраге. Главна расправа je потпуно акузаторна, изузев права испитиваньа окривљеника, што претстављ“ инквизиторни елемент. С обзиром да се осуда мозйе извести само на основу доказа изведених на главној расправи, то ова даје целом поступку акузаторни карактер.