Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
12
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Међутим, не треба претераио уопштавати. Ово су зачеци сутрашњег законодавства, тенденције које ce запажају, и ми још нисмо дошли дотле да вршење приватних права оцењујемо само по мери интереса нације, државе, заједнице. Уосталом, шта би „приватног' остало y таквом правном поретку који би увлачио државу y рдносе између појединаца или нацнју додавао броју странака при свакој уговором насталој ситуацији?
Рене Родијер (René Kodiere)
ПОРЕЂЕЊЕ ИЗМЕЂУ ПОЈМА СВОЈИНЕ У СОЦИЈАЛИСТИЧКИМ И КАПИТАЛИСТИЧКИМ ЗЕМЉАМА
Кад говоримо о појму својнне y социјалистичким земљама, мислимо на својину која ce назива друттвена или социјалистичка установа која ce дубоко разликује од појма тзв. приватне својине (или капиталистичке) a не на тзв. личну својину, која постоји y тим истим социјалистичким државама и кбја, с извесних гледишта, потсећа на приватну својину, и, разуме ce, још мање мислимо на приватну својину y строгом ошслу речи (било капиталистичку било некапиталистичку), која такође постоји, бар делимично, y извесним социјалистичким земљама. Иако ce лична својина и приватна својина y социјалистичкш« земљама такође више или мање разликују од одговарајућнх појава y капиталистичким земл.ама, оне су, y начелу, иста установа као приватна својина y правом смислу речи, или класична приватна својина, какву познајемо још од Римл>ана. Оно што je с гледишта упоредног права битно, јесте проучавање битних разлика између социјалистичке својине и приватне капиталистичке својине. С друге стране, треба утврдити да, кад je реч о социјалистичкој или капиталистичкој својини, обично ce мисли на својину на средствима за производњу. Међутим, то _ није сасвим тачно. Ова својина може бити исто тако и својина на средствима за потрошњу. Између једног и другог случаја могке. несумњиво, бнти извесне ргlзлике, али ми о томе нећемо водити рачуна. Ми ћемо, дакле, посматрати социјалистичку, односно капиталистичку својину као целину, не водећи рачуна о разлици до које, евентуално, доводи разлика y њенн.ч предметима (средства за производњу, односно за потрошњу). 1. 1. Да би ce могла разумети наша мисао о битној разлици између два појма својине (соцнјалистичке н капиталнстичке), треба најпре изложити наше гледиште о појму субјективног права и појму надлежности, а, потом, о појму својине као субјективног права. Добро je познато да постоји стара расправа о појму субјективног права, која je постала већ класнчна, a која je некад супротстављала Виндшајда (UJindscheid) и Јеринга (Ihering). Суштина те расправе састојала ce y томе што су једни сматрали да je садржина субјектнвног права искључнво моћ