Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВВГОГ ФАКУЛТЕТА

24

h обавезе, али то овлаитћење остаје скривено пред трећим лицима са којима комитент закључује послове. Стога комитент га права и обавезе прво стиче за себе, па тек онда их уступа (односно преноси, према томе о каквим je правима реч). Ту спада још и посао са подметнутим лицем ( préle-nom, Strohmann). Лице које погађа економско дејство правног посла не жели да ce и правно појави y послу, већ уместо себе подметне друго лице. Међутим, то подметнуто лице није комитент јер ce подметање врши са знањем сауговорача. Посао није ни симулован јер ce закључује само један посао који странке стварно хоће. Ипак, комисиони посао и посао са подметнутим лицем чини са фидуцијарншл послом y rope изнетом ужем смислу једну ширу целину због разилажења економског и правног дејства. Зато све ове послове можемо назвати фидуцијарним пословима y ширем смислу. За све те послове je заједничко да, прво, сами учесници y послу хоће разилажење економског и правног дејства, и друго, то разилажење не сме бити усмерено према трећим Лицима, не сме бити учињено ради постизања недозвољеног резултата или ради изигравања прописа уопште. У том случају већ није реч о фидуцијарно.м послу већ о симулованом и фиктивно.м или евентуално неком другом забрањеном послу (иако y том послу могу постојати и неки елементи фидуцијарног посла). Тако, например, ако ce врши фидуцијарни пренос својине ради обезбеђења фидуцијарног потраживања y Циљу да ce изигра тзв. lex commissoria (тј. пропис којим Ce забрањује залогопримцу да постане власник заложене ствари y случају неисплате дуга, или да ce из заложене стварн наплати без јавне продаје), илн ce прикрива противзаконита камата, посао и није фидуцијаран него je симулован; дисимулован посао je Залога a продаја лредмета залоге залогоприЈМЦу je Симулована (уз то, разуме ce, дисимулован посао, рецимо залога, не мора бити забрањен посао). Или комитент, да би изиграо сауговорача неће, да преговара лично с њнм, него увлачи слабо солвентног комисионара. У том случају посао који комисионар закључи je неважећи јер je неморалан: они стварно и неће комисиони однос него хоће да изиграју прописе и поштеке пословне обичаје, Или да узмемо други пример, када ce једно лице издаје за друго при закључењу уговора, или потписује друго лице без овлашћења тога лица. У том случају или постоје незвано вршење туђих послова или превара (изазивање криве претставе о личности сауговорача), према томе каква je била намера лица које je такав уговор закључило. Тада и није реч о подметнутом лицу y rope изнетом смислу, то није фидуцијарни посао ни y шнрем смислу. С друге стране, осим rope наведених случајева, имамо још неке грађанскоправне односе y којима ce не слаже економско и правно дејство. To je, например, оснивање привредног (трговннског) предузећа које je формално самостално правно лице и y правном промету иступа као такво, али je y стварности основано финанснским средствима другог предузећа. Такво предузеће je y стварности, економски, филнјала a не самостално предузеће. Додуше, и тад je често реч о нзигравању прописа (например, y иностранству, y буржоаским земл>ама, о изигравању прописа о забрани