Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

30

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

симулованим пословима управо подразумевају оно што наша (као, например, и аустриска, немачка, руска, мађарска, итд.) теорија сматра фидуцијарним; To су они дозвољени послови где правно дејство не одговара економском дејству. Правно дејство je видљиво и споља, али посебним уговором, унутрашњим споразумом странака стварно, економско дејство je ограничено. To je најчешће случај са комисионим пословима, али су могући и дозвољени y смислу тог члана и фидуцијарни послови y ужем смислу, као што смо их rope дефинисали 11). Немачки грађански законик не говори непосредно о фидуцијарним правним послбвима али их на једном месту § 223, ст. 2 посредно помиње, Први став овога параграфа говори о томе да ce и застарело потраживање може наплатити и без заложене ствари, a y другом, за нас интересантном ставу додаје: „Ако je за обезбеђење једног захтева (Anspruch) пренето неко право, не може ce тражити повраћај права ( Rücküb ertragung) на основу тога што je захтев застарео'. Јасно je да ce овде говори о фидуцијарном .преносу права ради обезбеђења неког захтева (по правилу неког потраживања), па ce каже да фидуцијант не може тражити да му фидуцијар врати то право ако je застарео захтев за чије je овбезбеђење право било пренето. Рекли смо да законици, који су пре рата важили на нашим правним подручјима, нису познавали фидуцију. Ипак имамо један предратни позитивни npomic који je, такође посредно, споменуо фидуцију. To je § 10, ст. 3, стечајног закона од 22новембра 1929. Тај пропис гласи: „Уколико овај закон што друго не наређује, вреде наређења о разлучним веровницима и за оне личне веровнике стечајног дужника, који су ради обезбеђења својих захтева стекли извесне предмете његове мовине, нарочито његове тражбине по књигама". Овај пропис je превод одговарајућег параграфа аустриског стечајног закона из 1914. Тнм прописом, дакле, и код нас ce признаје могућност фидуцијарног преноса неких права (тирих од залоге) ради обезбеђења потраживања (иако пропис говори о „предмету имовине" a не о праву). На тај пропис ће.мо ce ниже вратити. Каква je ситуација y погледу постојања фидузијарних послова y пракси? У наведеном чланку проф. Аранђеловић уверава да су ce и код нас y пракси појављивали они фидуцијарни послови који су постојали и y пракси других земаља, као рецимо цедирање потраживања ради наплате, фидуцијарни пренос својине ради плодоуживања, ради управљања непокретностима, ради парцелисања земљшпта преко предузимача, a нарочито су били чести фидуцијарни преноси ради обезбеђења потраживања. Но наша судска пракса није их регистровала као фидуцнјарне послове. У аустриском праву теорија и пракса дуго није признавала важност фидуцијарних послова. Али, они су ce касније y пракси, нарочито фидуцијарни пренос својннс ради обезбеђења потраживања, што показује и rope наведени § 10 стечајног закона.

(11) Симулованл иослови. по нашем систему, када ce y циљу обмане трећих лица приказује 'ДРУги посао од оног који су странке закључиле, нису дозвољенн ни y француском праву. Вид. Planiol-Ripesrt: Cours élémentaire de droit civil français, Paris 1931 t. 11. c. 450 и сл. ; Josserand: Cours de droit civil français, Paris, 1933, t. 11, c. 167.