Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НЕШТО О ФИДУДИЈАРНИМ ПРАВНИМ ПОСЛОВИМА

садржини. Зато он y стечају има само разлучно’ a не излучно право, ако je реч, например, о фидуцијарном преносу својине. Он ce ту сматра само као заложни поверилац, што уствари и јесте, a не као власник, јер je он то само формалноправно a не и стварно. Стварвн, економски власвнк остао je фнд} 7 цијант. Наш предратн« стечајнн заков не говори о томе да ли по нстој логици фидуцијавт има излучно право y стечају фидуцијара. Но то.страна права, например немаЧко, y којима су фидуцијарни преноси релативно чести, тако и решавају ( 16), Друго питање, уско повезано са првим, јесте која je кауза y фидуцијарншм пословима, и y вези с тим треће питање: може ли теорија признати важење фидуцијарних послова. Ми смо каузу објаснили као непосредни економски цил> који страике хоће да постигну правним послом. Ако je то тако, кауза je јасна y фидуцијарним пословима: то je залога у фидуцијарном преносу својине ради обезбеђења потраживања, то je послуга, мандат, итд., y другим врстама фидуцијарних преноса ( 17). Но ако je јасна ситуација y погледу каузе, није јасна ситуација правног основа посла: правним послом странке хоће ужи економски ефект _од правног, њихова вол>а није усклађена са економским ефектом посла. Стога аустриски писци, који су ce бавили тим проблемом, сматрају да фидуцијарни правни послови не важе, да не могу постојати y систему аустриског имовинског врава. У аустриском праву правни послови су каузални. При деривативном стицању права мора да постоји жауза, каузални посао звани iustus titulas, и пренос права, који с тим послом чини целину мора ce ослањати на тај каузалан посао. Зато, например Еренцвајг (Ehrenzweig) y овом познатом уџбенику каже: „[...] по Општем грађанском законику правни основ својнне je само онај посао који има за циљ издвајање ствари из имовине преносиоца [. . . Затим изричито наводи да фидуцијарни послови то нису (18). Истог je мишљења и Кланг (Klang) који каже: ~[....] као погодни основи (taugliche Erwerbs gründe) [....] за пренос својине [....] могу да ce рачунају само они који су no ceojoj економској cepcu намењени да стицаоцу прибаве својину [, . . .]. Према томе уговор о преносу ради обезбеђења по Аустриском грађанском законику није основ за пренос својине ( Eigentumstilel)" (19). Логика аустриских писаца y том питању ослања ce на традиције римског права. Видели смо да ce y римском праву консеноуалним послом о отуђењу својине и предајом ствари (традицијом) ннкад није преносила

(16) Вид. Ennecceims-Kipp-Wolf-Nipperdey : Lehrbuch des BGB, Bd. I. 1931, c. 457 (по писцу ту фидуцијант има ~rei vindicatio utilis”); Lehmann: Allgemeiner Teil des BGB, Berlin, 19-57, c. 237. И y комисионом послу поставља ce проблем y чијој ce имовини и имовинској маси налази право које стиче комисионар. He улазећи y детаље, можемо рећи да ce и ту проблем поставља на сличан начин као y фидуцијарном послу y ужем смислу. (17) Овде мислимо на залогу, мандат, послугу, итд., y економском сжислу, јер све те појаве су по свом постанку прво економске, па тек онда правне. Вид. о томе наш наведени чланак ~Кауза и правни основ”. (18) Krainz-Ehrenzweig: System des österreichischen allgemeinen Privatrechts, 1/2 (Sachenrecht), Wien, 1923, c. 208. (19) Klang: Kommentar zum ABGB, Wien, 1930, комнтар уз § 424, c. 156. Кад аусгриски писци говоре о ~фидуцијарном преносу ради обезбеђења”, они не мисле само на фидуцијарни пренос својине него и на фидуцијарну иесију потраживаша. Има, разуме ce. низ аустриских писаца којп ce не слажу са изнетим мишљењем и тврде да фидуцргјарни послови могу важити и y оквиру система аустриског права, али они су y мањини.