Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ИЗ ТЕОРИЈЕ ВРЕДНОСНИХ ПАПИРА

папир, тј. папир који инкорпорира једну облигацију. Као таква, мјеница je управо матични облик најпрнје свих других облигационих вриједносних папира, a затим и ових вриједносних папира уопће. Мјеница je постала модел за све рдруге вриједносне папире, a y првом реду за друге облигационе папире (напримјер, облигација државних и иначе јавиих зајмова и сл.). Према јстом моделу, тј. према моделу облигационих вриједносних папира. други облици вриједносних папира којтс не инкорпорирају обљигациона права. већ заложна права и хипотеке. To су тзв. стварноправни вриједноони папири. У ову категорију опадају разне заложн«це, варанти и сл. Они су настали: према моделу облигациопих папира када je робно-новчанн промет захтијевао негоцијацију и стварних права, тј, појаву гих права на тржишту робе као специфичних облнка робе. To je бнло y nepHOCiy наглог развитка капиталистичког кредитног система. Према истом моделу, тј. према моделу облигационих вриједносних папира настали су и тзв. традициони ериједносни папири. У пракои убрзаног и интензивног робног промета показало не само могућим већ и врло корисним и преношење тјелесних стеари (а не само бестјелесних као што су права} путем вриједносних папира. На тај начин je роба могла бити продавана и предавана сукцеоивно многим купцима, a да ју при томе уопће није требало премјештати из складишта y коме ce налазила. Онај ко има, наиримјер г складишницу или коносман може преузет.и робу и њоме располагати. Предаја традидионог папира симболизира предају самих тјелесних ствари које су записане и описане на папиру, a ускладиштени су y мјесту или на мјесту које je такођер записано на папиру и које je под контролом јавности. Предаја физичких ствари y посјед купца je no многим правним системима (па и код нас) услов за пренос власништва. Ако je, напримјер, закл>учен уговор о купопродаји ствари, тиме још није пренесено власншгггво на купца. Тек када продавац y извршењу купопродајног уговора преда купцу продату ствар купац постаје власник. Ако се дакле предаја ствари (традиција) симболички замијени предајом традшЈионог папира, купац тиме стиче власништво (право власништва) као да му je ствар била предата и физички. На тај начин предаја традиционог папира на основу претходно закљученог купопродајног уговора значи y ствари и пренос права власнишгва на купца. У неким правним системима (напримјер, y француском) власништво ce преноси самим закључењем уговора о купопродаји, a не тек предајом ствари. У таквом правном систему пренос традиционог папира изричито не значп и пренос власништва, јер je власништво већ пренесено самим уговором, већ само пренос ствари које су на папиру означене. Ту су такви папири стварно само традициони папири. Даљи степен y развитку пашира од вриједности су тзв. корпорациони папири. Оии су настали са формирањем, множењем и јачањем капиталистичких привредних организација (ко&шапија, корпорација). To ce y првом реду односи на најтипичниј« и најмасовнији облик капиталистичких привредних организација, тј. на дионичка (акционарска) друштва. Дионичко друштво je посебна економска и правна икдивидуалност, тј. посебни правни субјект (правна особа) чија ce имовина (власништво) разликује од имовине њених чланова. Поједини капиталисти дају својој привредној организацији (дио-