Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

48

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЈГТЕТА

папира no наредби не постоји н-икаква садржинска разлика између индосамента и цесије. . Неттотпуни папири аа доаосиоца су рни код којих не важи принцип да сваки поштени стицател. постаје власником папира па макар га стекао и од невласника. Дужник према томе може тражити од имаоца папира посебан Доказ cgor овлашћења. Међу такве непотпуне папире на доносиоца спадају, напримјер, талони и штедне књижиде на доносиоца (8). 5. Стварање вриједносних папира. Вриједносни папир настаје тако да ce направи исправа или документ на коме ce испише или отштампа садржај права које ce инкорпорира y папиру. Исправа je редовито од папира, али може бити и на сваком другом подесном материјалу за исправе, Чим je исправа састављена и потписана од стране издаваоца оаа већ садржи инкорпорирану обавезу (у ствари понуду на обавезу). Да би пак таква исправа постала пуни папир од вриједности мора неко трећи да постане власник папира и тиме повјерилац, односно ималад права из папира. Тиме су онда испуњена оба услова за настанаж врједносног папира, тј. инкорпорација права (испостављањем исправе) и негоцијаци ja, тј. циркулација папира на трж.ишту као роба или средство за плаћање (9). 6. П рестанак nanupa од вриједности. Вриједносни папири престају 1) уништењем папира. Будући да je право инкорпорирапо y папиру то уништењем папира престаје и охраво из папира. Уништењу папира једнако je и такво оштећење или нечиткост текста лапира да ce не може утврднти које je право y њему инкорпорирано; 2) престанком права инкорпорираног y папиру, напримјер, ако je дужник исплатио или иначе извршио обавезу из папира. Међутим, ако je папир н послије тога даље остао y промету, он не губн своју вриједност према трећим савјесним стицатељима; 3) застаром инкорпорираног права. Амортизација вриједносних nanupa. Ако je вриједносни папир уништен или украден имаоцу или га овај изгуби, он би тнме изгубио и право из папира, јер je право инкорпорирало y папиру. Такав губитак ce може репарирати једино ако овлашћени власник (нмалац) папира затражи код суда проглашење таквог папира за неважећи (амортизација). Тиме ce укида инкорпорираност права y папиру који je уништен, украден или изгубл.ен н папир тиме престаје да буде папир од вриједности. Наиме лнкорпорација права ce и при настанку папира од вриједности врши под друштвеном (државнсм или јавном) законском санкцијом, тј. на основу законских овлашћења. На основу законских овлашћења ce онда може инкорпорација y

(8) Ibidem, c. 16. (9) O стварађу вриједносних папира развило ce je неколико учења. To je најприје тзв. уговорна теорија, према којој обавеза из naroipa настаје на основу уговора између издавача и стидатеља папира. Друго учење je тзв. теорија креације према којој папир од вриједности настаје самим састављањем (креирањем) исправе од стране издавача, тј. једностраним послом. a не уговором. Треће учење je тзв. емисиона теорија, према којој папир од вриједности настаје емисијом паггира, тј. састављањем исправе и напуштањем папира од стране издавача или ставл>ан>ем y промет. Уговорна теорија je свакако најближа истини, јер обавеза према којој нико нема право уопће још није обавеза. Она гтостаје обавезбм тек када дође y корелацију са одговарајућим правом које ce y обавези реализује односно треба реализовати, a таква корелација обавезе и права настаје тек уговором. Због тога су теорија креације и теорија емисије неодрживе.