Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
ЗАКЉУЧИВАЊЕ СУДСКЕ НАГОДБЕ
49
датом папиру н поништнти. Амортизацнја je дакле уствари контрарни акт од инкорпорације (.десинкорпорација). Ако ce дакле не изврше јавна десинкорлорација права из папира оно остаје и даље инкорлорирано y папнру н днјели судбину самог папнра. Суд спроводи пропнсани посгупак за амортизацију (по ванпарничном поступку) и затим, ако за то има услова, доноси -рјешење којим ce укида инкорпорацнја права из папира (амортизира). На основу тога рјешења може онда ималац десинкорпораног права остваривати то право као да je оно ннкорпорирано y судском рјешењу о амортизацији. 7. Мјесто институције вриједносних папира y правном систему. ■ Врједносни папири по својој суштини спадају y облигационо право (трговачко и привредно). Видјели смо, наиаде, да су све врсте вриједносних папира изграђене Ирема моделу облнгационих папира од вриједности којн инкорпорирају облигациона права. Осим тога негоцијација врједносног папира своди ce уствари било на купопродају самог папира или папир служи као средство за плаћање, чиме право које je инкорпорирано y папиру постаје „тјелесна ствар" око које ce затим формирају облигациони односи. Због тога « прописи о врједносним папирима спадају y облигационо право (трговачко и прнвредно) и сачињавају његов посебад дио.
Др.
Рудолф Леградић
ЗАКЉУЧИВАЊЕ СУДСКЕ НАГОДБЕ
(1) „Нагодба je закључена кад странке након прочитаног записника о нагодби потпишу записник" (чл. 311, ст. 2). Овом одредбом закон о парничном поступку унио je јасноће y дотле спорно питање: од кога ce часа има сматрати да je уговор о судској нагодбн постао перфектан. Но, као што ће ce из даљњег излагања видјети, све •неизвјесности y везн питања правоваљаног закључења судске нагодбе нису ипак до краја отклоњене. Наведена законска одредба прописује строге формалности за закључење уговора о судској нагодби. Одржавање тих формалности битни je елемент уговора. Ако странке не потпишу залисник y који je унесен тежст уговорених клаузула, уз напомену да су странке записннк прочитале или да им je прочитан, постигнути споразум не постаје судска нагодба. Ои би евентуално могао имати значај обичног грађанокоправн-ог аранжмана о предмету спора, коме би ce y парници могао придати само значај једне материјалноправне релевантне чињенице. Но ако би ce ови аранжмани показали само као прелиминарни договори о закључењу судске нагодбе, ако би, дакле, из тумачења праве воље странака произашло да оне никаквог самосталног уговора изван судске нагодбе нису хтјеле, тим усменим углавцима не би ce могао приписати ни значај једне „вансудске нагодбе". По посебној форми коју грађанскоправни уговор мора имати да би прерастао y јединствени мјешовити уговор о судској нагодбн процесног и материјалног грађанског права, судска нагодба, као диспозитивна процесна радња, разликује ce од процесних радњи којима ce врши признање или од-