Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

50

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рицање од тужбеног захтјева. Када би и за судску нагодбу било довољно да стравке усмено обавијесте суд о садржају грађанскоправног уговора, з тај би ce уговрр састојао y потпуном прихватању тужиочева захтјева судска нагодба могла би имати и такав садржај), противило би ce принципу правомоћности да суд изрекне пресуду на основу признања(l). Пресуда би била изречена кад je парница већ правомсЉно окончана судском нагодбом истог садржаја. Саглашавање воља парничних странака о предмету спора не треба никакве посебне форме, aни судске одлуке којом ce санкциоВира, -да би постало процесна радња кбја правомоћно обуставља парницу —■ само код одрицања тужиоца од тужбеног захтјева. Ако би ce, дакле, и y оваквој ситуацији приступило закључивању судске нагодбе, и тај би поступак уствари био противан начелу правомоћности, будући да je већ једностраним одрицањем тужиоца од тужбеног захтјева правсмоћно утврђено' да тужиоцу не припада односни захтјев. Ова извођења показују како je y условима нашег закона о парничном поступку по коме све врсте материјалноправних диспозиција y парници доводе, y крајњој консеквенцији, до правомоћног окончања парнице неумјесно било одређивати посебне путеве и форме за остваривање појединих диопозиција. Ако ce материјалноправне диспозиције y парници уважују јер су и уколико су допустиве y ванпроцеоним грађанскоправним односима странака па ce тако правила парничног поступка маннфестирају као адекватан израз пружања правне заштите тим односима и правима која из њих проистичу не видимо основног разлога (осим ако таквим не сматрамо извјесну везаност за традицију) да ce ваљаност тих диспозиција условљава различитим процесним прописима само због тога што je једном од садржајне Сагласности воља дошло на бази тужиочевог захтјева, други пут на бази туженикових приговора, трећи пут негдје на стварној или фингираној средини између ових екстремних позиција. Странке закључују нагодбу на бази тужиочевог захтјева, умјесто да провоцирају пресуду на основу признања, само благодарећи доскочици која ce састоји y то.ме да тужени формално не изрекне изјаву: „признајем тужбени захтјев Нагодбом замјењују и правомрћну обуставу парнице због одрицања од тужбеног захтјева тако да тужилац формално не изјави: „одричем ce тужбеног захтјева", већ странке стипулирају текст негативне деклараторне судске нагодбе. Нема сумње да je правило о погписивању прочитаног записника о нагодбн умјесно са становишта спречавања непромишљених и пренагљених одлука странака, као и са становишта заштите странака од несавјесних судаца, који би им могли, ради што бржег ослобађања од рада на парници, приписнвати изјаве које оне нису дале. Но то би правило било тужбеног умјесно и за признање тужбеног захтјева као и за одрицање од тужбеног захтјева. И y овим ситуацијама долази до правомоћног окончања парнице - свеједно да ли тек након пресуде или и без ње само због допуштене диспозиције странака. Парница y сва три случаја завршава јер су и како су странке хтјеле. Недосљедно je, онда, заштићивати странке само кад y

(1) В. Zuglia 2, 445.