Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СТЕЧАЈ И ПАСИВНЕ СОЛИДАРНЕ ОБЛИГАЦИЈЕ

109

основшш циљем солидарне пасивне облигације. Обезбеђење наплате дуга повериоцима се управо постиже тиме што им се пружа могућност да изаберу између више дужника најсолвентнијег. A најбоЈви начин да се упозна њихова солвентност je могућност гьиховог судског гоњења. Ни ово природно дејство солидарности стечај не ограничава. Супротно решење би још више отежало положај повериоца. Он je и иначе изложен опасности да у стечају свог дужника добије само сразмерни део свог потраживања конкуришући са осталим стечајним повериоцима. Ако би његово право да се обрати и осталим солидарним дужницима било ограничено, онда се не би постигла сврха пасивне солидарности. Стога, у погледу права сукцесивног гоњења солидарних дужника, стечај на имовини једнрг од њих нема никаквог утицаја на односе повериоца са осталим садужницима. Поверилац се може обратити тужбом солидарном дужнику in bonis, иако je пре тога учествовао у подели стечајне масе другог садужника. Обрнуто, он се може пријавити у стечај једног садужника, иако je пре тога поднео тужбу прошву дужника ван стечаја. Најзад, он се може по завршетку стечајног поступка над имовином једног садужника, појавити за наплату свог потраживања у стечају другог садужника. 3. Плаћање дуга од стране једног садужника ослобађа остале. Ако je дуг испуњен од стране једног од солидарних дужника, гаси се према повериоцу обавеза свих осталих садужника. Ово je логична последица чикешще да поверилац има само једно право које се односи на све дужнике постојања јединствене тражбине и дуга (8). Ово дејство пасивне солидарности познавало je и римско право (Ulp. D. 45, 2,3, 1:.. .si unus solvat, omnes liberentur.) У модерном праву, њега познају готово сви законски текстови којима ce регулише ова материја (9). „Пошто један од самоукупних дужника дуг намири, па баш да и није судом тужен био, сви се остали дужници тога дуга ослобађују. И кад би један од њих само неки дио дуга платно, бива да je он тај дио за све њих намирио.“ (ОИЗ, чл. 560). Међутим, за разлику од претходно испитиваних дејстава пасивне солидарности ово дејство бива у случају 'стечаја над имовином једног или више солидарних дужника, у извесном смислу модификовано. У претходним случајевима, како смо видели, чињеница стечаја не утиче на право повериоца да се по свом избору обрати за наплату било коме од садужника, без обзира да ли се они налазе у стечају или ван њега, као и на право сукцесивног гоњења садужника. Ова основна дејства солидарности не само да у случају стечаја не бивају модификована, него управо тада њихова вредност баш и долази до пуног изражаја. Сврха je солидарности да се повериоцу обезбеди наплата његовог потраживања, а она долази у питање управо у случају када један од дужника није у могућности да плаћа своје дугове. Али, ако je

(8) М. Константиновић : н. д., с. 31; С. Јакшић: Облигационо право, Сарајево, 1957, с. 65. Има и других схватања: да у погледу правые конструкције солидарних облигација постоји множина облитација, скуп толико тражбина исте садржине, колико повери.лаца или дужника у њој учествују. В, Д. Аранђеловић: Основи облигационог права, Београд, 1929, с. 34; Ripert-Boulanger: ор. cit., с. 653. По овом другом схзатању, ослоЗађајуће дејство плаћања од стране једног садужника проистиче из ј единств a обЈекта: сви дужници се обвезују на исту ствар »eadem res, eadem pecunia«. (9) § 893 АГЗ, чл. 560 ОИЗ, art. 1290 Code clv., чл. 1292 Итал. грађ. зак., чл. 147 Швајц. зак. о облигации ама, § 337 Мађар. грађ. зак., чл. 422 Нем. грађ. зак.