Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

сврха ових дејстава солидарности заштита поверилаца, гарантија наплате његовог потраживања, ослобађајуће дејство плаћања једног од садужника има другу сврху. Оно треба да онемогући повериоцу да наплати више него што износи вредност његовог потраживања. Да би се то постигло, правило je да се у случају потпуног или делимичног намирења повериоца његов одштетни захтев гаси, односно смањује у мери у којој je задовољен. Али, управо ово заднье правило, по коме je поверилац дужан да свој одштетни. захтев смањи у случају делимичне исплате, доводи повериоца у случају стечаја садужника у опасност да његово потраживање уопште не буде у целини намирено. Јер, као што je познато, у стечају поверилац конкурише заједно са свим осталим повериоцима свог дужника и сума коју добија иа стечајне масе редовно представља одређени проценат, квоту од пријављеиог потраживања. Могућност да поверилац у потпуности оствари своја права постоји једино у случају ако се делимична плаћања не би узела у обзир_ На пример, ако повериоцу солидарно одговарају три дужника за износ од 100.000 дин., па сва три падну под стечај, може се десити да у стечају дужника А квота износи 50% од пријављених потраживања, у стечају дужника Б 40%, а у стечају дужника Ц 10%. Поверилац ће у овом случају остварити целокупан износ свог потраживања ј едино под претпоставком да му се у сва три стечаја квота рачуна од пријављених 100.000 динара. У првом случају he добити 50.000 динара, у другом 40.000 динара, а у трећем 10.000 динара. Међутим, ако би се применило дејство пасивне солидарности по коме делимично плаћање смањује захтев повериоца за висину плаћеног износа, онда би исход био друкчији, јер по оствареном износу од 50.000 дин. у стечају дужника А, поверилац би морао у стечај дужника Б да пријави потраживање сманено за тај износ, тј. само 50.000 дин., од чега би, по квоти од 40% добио 20.000 дин. После тога, у стечај дужника Ц поверилац би могао да пријави једино преосталих 30.000, суму која je остала ненамирена после деобе стечајних маса А и Б, а од те суме би могао добити, по проценту од 10% само 3.000 динара. Тако би од укупног износа потраживања од 100.000 динара, поверилац остварио само 73.000 динара. На тај начин, у потпуности примењујући дејства солидарних облигација, поверилац би могао остварити своје потраживање једино у случају ако би у стечају својих дужника могао добити 100% од пријављеног потраживања, што je, међутим, врло редак случај. То показује да ослобађајуће дејство плаћања код солидарна облигације, у случају стечаја доводи до резултата који je супротан самој функции солидарности ■—• обезбеђењу наплате целокупног потраживања повериоца. У след тога, у упоредном стечајном праву, законодавац у низу случајева коригује- ово правило на тај начин што повериоцу даје право да у стечај сваког дужника пријави целокупан износ свог потраживања (10).

(10) Немачки Konkursorclnung vom 10 Februar 1877 у свои § 68 одређује: »Wird über das Vermögen mehrerer oder einer von mehrerer Personen, weihe nebeneinander für dieselbe Leistung auf das Ganze haften, das Konkursverfahren eröffnet, so kann der Gläubiger bis zu seiner vollen Befriedigung in jedem Verfahren den Betrag geltend machen, den er zur Zeit der Eröffnung des Vervahrens zu fordern hatte.« У Француској, Décret du 20 mai 1955 relatif aux faillites et règlements judiciaires et à la réhabilitation, y члану 85 одређује; »Le créancier porteur d’engagements souscrits, endossés ou garantis solidairement par le débiteur et d’autres coobligés qui ont cessé

110

АНАЛИ ПРАВЫОГ ФАТСУЛТЕТА