Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

GTE4AJ И ПАСИВНЕ СОЛИДАРЫЕ ОБЛИГАЦИЈЕ

111

Слично правило познавао je и наш бивши Стечајни закон од 1929 (који je рађен по угледу на Аустријски стечајни закон од 1914). У § 17 он je одређивао; „Веровник, којему одговарају више дужника нераздельно за исти дуг,\може, све док није потпуно намирен, пријавити ту тражбину у стечај сваког дужника са целим износом, који још није исплаћен у време отварања стечаја. Ако се после потпуног намирења веровника покаже вишак, онда има места праву на регрес до висине тога вишка у смислу општих законских прописа.” Заједничко свим овим текстовима je начело по коме се повериоцу признаје право да у случају стечаја више солидарних дужника учествује у сваком од њих са целокупним потраживањем. Разлика ce запажа, међутим, у начину његовог спровођења. До супротних решења у разним правима долази с обзиром на чињеницу да ли je до делимичних плаћања дуга дошло пре или после отварања стечаја у који се потраживање пријављује. Према систему немачког и аустријског (и по њему, бившег југословенског) стечајног права, узима ce y обзир висина потраживања која постоји у моменту отвараньа стечаја. Износ делимичног плаћања које je предходило овом моменту мора се добити од износа који поверилац пријављује у стечај. При томе ни je битно да ли je до делимичног плаћања дошло у стечају неког друтог садужника или ван стечаја. Насупрот, према одредбама француског, белгиског и швајцарског права поверилац може у стечајну масу једног од садужника да пријави цео износ свог потраживања и у случају ако je оно већ делимично намирено • разлика je у томе што се у француском праву захтева да je до овог намирења дошло у стечају неког од других солидарних дужника, док се у швајцарскОм праву уопште не води рачуна одакле je дошло до плаћања. Ово je, разуме се, упрошћена слика различитих решења која се у упоредном стечајном праву примењују на компликоване правке односе који настају у пракси. Законски текстови нису довољно обухватни да би могли да задовоље у свим случајевима који у пракси могу да настану. Знатну je улогу, стога, учинила судска пракса, као и правна наука. Ради прегледности могу се случајеви у којима настају односи између повериоца и солидарних дужника у стечају поделити у неколико трупа: а. Потраживање повериоца je делимично намирено у време када се сви дужници налазе ван стечаја; б. Потраживање повериоца je делимично намирено у време када се један од садужника налазио у стечају; ц. - Поверилац који je већ примио квоту у стечају неког од солидарних дужника, обраћа се осталим садужницима in bonis; д. По окончању стечаја једног од солидарних дужника, отвара се стечај над имовином других садужника (сукцесивни стечај). а. Потраживање повериоца je делимично намирено у време када се сви дужници налазе ван стечаја. Ако се после делимичног намиреььа по-

leurs payements, peut produire dans toutes les masses pour la valeur nominale de son titre et participer aux distributions jusqu'à parfait payement.« Овај текст, као и наредни који се односе на ову материју у целини репродукује чл. 542 —545 Code de commerсе-а, чије се одредбе такође примењују и у Белгији. У Швајцарској, Bundesgesetz über Schuldbetriebung und Konkurs (од 11. IV. 1889, на снази од 1. I. 1892, значајне измене 1924 il 1950) у члану 217 садржи одредбу по којој се целокупно потраживање пријављује у масу и у случају када je je дан од садужника већ платно део дуга, и то без обзира да ли пре или после отварања стечаја.