Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТД

112

вериоца отвори стечај над имовином једног или више солидарних дужника, поставлю се питанье са којом висином потраживања поверилац може да се пријави у такав стечај. По систему немачког, асутријског и бившег југословенског права, како смо видели, поверилац мора да смањи своје потраживање за висину примљеног износа. При томе се не чини разлика одакле делимично плаћање долази; од садужника или од неког трећег лица (11). За „износ који још није исплаћен у време отварања стечаја” меродавно je стање на дан -пре отварања стечаја, тј. води се рачуна о томе да ли je делимично плаћање учињено пре дана када je оглас о отварању стечаја прибијен на судску таблу, или после тога. Ово je од практичног значаја ради разликовања момента подношења пријаве дуга у стечај и момента отварагьа стечаја, пошто се делимична плаћања која се догоде између ова два момента не узимају у обзир (12). Систем француског и белгиског права у овом случају даје исто решење. (План 87 Декрета од 1955; чл. 544 Code de commerce од 1807). Оригинално je решење швајцарског права. По ньему, поверилац у стена ј пријављује целокупан износ потраживаньа и то у свим случајевима: без обзира да ли je до делимичног плаћања дошло пре или после отварања стечаја и без обзира одакле je то плаћање учињено из неког стечаја или ван њега (13). б. Потраживање повериоца je делимично намирено у време када се оедаи од садужника налазио у стечају. У немачком и аустријском праву решење јасно произилази из самих законских текстова делимична плаћања после отварања стечаја не узимају се у обзир. Поверилац може пријавити у стечај целокупан износ свог потраживавьа. У францу ском и белгијском праву суд ска пракса долази до истог резултата. Она се служи argumentom à contrario законском тексту који говори о делимичном плаћању пре стечаја (Cass. civ. 25 févr. 1879, D. P., 79.1.149) Сем тога, истиче ce чињеница да се стечајна дивиденда фиксира према стању на дан отварања стечаја и да касније наступеле чињенице не могу да модификују њену висину. Уствари, главки je разлог томе потреба да се избегне опасност за повериоца да не оствари интегралан износ потраживахьа. Супротно решење, каже се, не би било сагласно вољи странака, ко je делимичном плаћању у стечају не придају дејство гашења обавезе. А када je тако у случају када се садужник који делимично плаћа дуг налази у стечају, a fortiori треба прихватити исто решење у случају када je поверилац пријавио своје потраживање у стечај једног од садужника, а потом до-

(11) Jaeger: Konkursordnung mit Einfürungsgesetzen, Kommentar, Berlin, 1933 zu 5 68, Anm 5. S. 238. (12) Горшић Ф.: Коментар Стечајног закона, Београд, 1934, с. 103 —4; Верона Цуља: Стечајни закон са коментаром, Загреб, 1930, с. 57 —8. (13) При томе се стечајна дивиденда расподељује: 1. повериоцу, 2. ако преостане Еишак садужнику који врши своје регресно право и 3. стечајној маси ако jour нетто преостане. Примећено je да je ово решете, нарочито евентуални повратак витка стечајне дивиденде маси, чисто теоријска конструкција која представља практичне тешкоће, јер би тај вишак морао да буде предмет новог утврђивања и нове расподеле. V. Е. Oltramare: Loi fédérale sur la Poursuite pour dettes et la Faillite, Commentaire. Genève, 1892, p. 134—5.