Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СТЕЧАЈ И ПАСИВНЕ СОЛИДАРНЕ ОВЛИГАЦИЈЕ

113

био делимично плаћање од другог садужника in bonis. У том случају он не би морао да смањује висину пријављеног потраживаььа у стечају (14). Мање je прихваћено супротно мишљење, по коме, делимично плаћање, чим je учшьено вољно, а не принудно, мора да гаси право повериоца у висини плаћеног износа. Такође није прихваћено схватање по коме би било неправично дозволити повериоцу да у овом случају пријави цео износ потраживан>а, пошто би и садужник, који није у стечају могао такође и сам да се пријави у стечај свог садужника за износ који je исплатио преко свог дела (15). в. Поверилац који je већ примио квоту у стечају једног од солидарцих дужника обраћа се осталим садужницима in bonis. Правило о пријављивању целокупног износа потраживања у стечај, којим се дерогирају нормална дејства гашења солидарних облигација услед плаћања дуга, односи се само на стечај, на једну ненормалну ситуацију у правним односима пзмеђу повериоца и дужника, ситуацију у којој долази у опасност вршење права повериоца. Ако се према томе, сви садужници не налазе у стечају, поверилац je дужан да износ, који je добио y стечају једног од њих, узме y обзир према дужницима који се налазе ван стечаја. У том случају он може тражити од осталих садужника само смањени износ потраживања (16). Ово зато што не постоји потреба да поверилац захтева цео износ од дужника m bonis, иако je већ делимично намирен, jep се према дужнику in bonis не врши израчунавање никакве квоте, процента у односу на постављени захтев, гьему се налаже да испуни цео захтев. У супротном, ако би поверилац могао у овом случају да захтева целокупно потраживање, он би тиме добио зећи износ од онога који стварно потражује. г. Сукцесивни стечај. Када се сви дужници налазе истовремено у стечају, онда су сви разматрани системи упоредног права јединствени у томе да поверилац остаје при првобитно пријављеном потраживању, без обзира да ли у неком стечају добије одређену квоту. Питање се, међутим, различию регупише у случају када се стечај над имовином једног од садуянжа отвори тек по окончању стечаја над имовином другог садужника. Питанье се поставља да ли je тада поверилац дужан да у новоотворени стечај пријави потраживање умањено за већ примљени износ у окончаном стечају? Систем немачког права, водећи рачуна првенствено о стању у моменту отварања стечаја, остаје консеквентан и у овом случају и захтева да се износ свих плаћања која су претходила моменту отварања стечаја одбије од потраживања које ce пријављује y тај стечај. Не води се рачуна да ли je до плаћања дошло у неком стечају или ван тога. Меродаван je само износ који постоји у моменту отварања дотичног стечаја. Поверилац може у стечај сваког појединог садужника да пријави онај износ свог дуга који још постоји приликом отварања сваког појединог од тих стечајева (17).

(14) Lyon — Cean — Renault; Traité de droit commercial, Paris, 1916, t. VIII, no. 929, p. 257.

(15) Demolombe: XXVI, no, 336. (цитирано према; Emile Brunet: Falllte et banqueroute, Bruxelles, 1934, no, 1161 —1164.). (16) laeger: Kommentar, eit,, zu § 63. Anm 7, 238; Brunet: op cit., no. 1124. (17) Verona —Zuglia: on. цит., c. 59 —60.