Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

114

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У француском праву, насупрот, поверилац има подједнако право да пријави цео износ потраживања било да су садужници у стечају симултано, било сукцесивно (Cass. civ., 23 nov. 1852; D. P. 52.1.324). Ово прихвата и велики број писаца (18). Потреба заштите поверилаца и овде доминира; чим поверилац део свог потраживања остварује у стечају једног од садужника, он оправдано страху) е да му потраживање неће бити у целини намирено, те je природно претпоставити да он том делимичном плаћању није придао знача) гашења одговарајућег дела свог потраживања (19). Одбацује се, при томе, резоновање по коме се случа) сукцесивног стечаја разликује од симултаног, )ер се у симултаном не зна колика ће бити стечајна квота у сваком поједином случају, па, према томе, повериоцу се и не може наметнути обавеза смањења потраживања за износ ко)и он )ош не познаје, док се у сукцесивном стечају то може учинити, )ер )е један стеча) већ окончан и позната квота коју он даје. Такво би резоновање водило томе, да се по окончању једног стечаја врши исправљање стечајне квоте добијене у другом стеча)у (20). Преглед упоредног и нашег бившег стечајног права показује нам да правила солидарно пасивне облигације трпе значајне модификације у погледу једног од њених главних дејстава: ослобађајућег дејства исплате дела дуга од стране једног од солидарних дужника. Цюь ове модификаций )е несумњиво заштита повериоца ко)и )е услед стечаја једног или више солидарних дужника дошао у опасност да наплати своје потраживање. Разлике постоје у појединим правима у начину спровођења овог правила, али )е битна заједничка тежња да ее повериоцу олакша положа) и с обзиром на специфичан начин израчунавања суме ко)а се исплаћује из стечајне масе, пружи шанса да наплати целокупан износ свог потраживања. Класично правило солидарности морало )е да уступи практично) потреби стечајног права. Та модификаций )е заиста и прихваћена тек крајем XVIII века у Француско) (Arrêt du Parlement de Paris, од 18 )уна 1776). Пре тога су предлагана два супротна решења. Према систему Саварија (Savary) ()едан од главних аутора Ордонансе из 1673 год.) поверилац ко)и )е учествовао у стечају једног од солидарних дужника, није потом могао ништа да захтева од осталих садужника, ма да je у поменутом стечају његово потраживање само делимично намирено. Систем се заснивао на идеји да плаћање квоте у стечају има исти знача) као и плаћање целог дуга. Резултат ко)и се на та) начин добијао, практично )е лишавао повериоца користи солидарне одговорности дужника. Због тога )е после доношења Ордонансе из 1673, створен један други систем, чији je протагониста Dupuys de la Serra, a који су подржали Pothier, Emérigon i Jousse (21). По њему, поверилац може сукцесивно да се појави у

(18) Lyon — Cean et Renault: ор. clt., no. 929; Bonnecarrère—Laborde —Lacoste; Précis élémentaire de droit commercial, Paris, 1937, p. 517; Thaller —Perceiou: Traité élém. de droit comm., Paris, 1925, p. 1151; Ripert G. ; Traité élém. de droit comm., Paris, 1964, П, p. 395.

(19) Lyon—Caen et Renault: op. clt., loc. cit. (20) Thaller —Percerou: op. cit., no. 1932, p. 1151. (21) Lyon—Cean et Renault; op. cit., p. 242.