Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СТЕЧАЈ И ПАСИВНЕ СОЛИДАРНЕ ОБЛИГАЦИЈЕ

115

разним стечајевима, али само са захтевом смањеним за износ суме коју je већ добио у неком другом стечају. Ако je, на пример, од свог потраживања у висини од 100.000 динара у стечају једног садужника добио 75.000 динара, у стечај другог садужника може да пријави само 25.000 динара. Ово решегье je сасвим одговарало основним правилима грађанског права о пасивној солидарности, где се потраживагье повериоца гаси у висини у којој je дуг исплаћен, па сагласно томе, постоји обавеза повериоца да у истој висини смањи свој захтев. Али, практично, оно je доводило до резултата који страйке нису желеле, оно се показало као супротно вољи странака. Уместо да омогући повериоцу да што сигурније наплати своје потраживање, применом овог система, поверилац никада не би могао да у целини наплати своје потраживање (изузев врло ретког случаја када би стечајна квота износила 100% од пријављеног потраживања). Примећено je да ce при таквом станьу ствари тешко може претпоставити да ће странке прихватити солидарност која води таквом резултату (22). Зато су, у циљу проналажења решења која би задовољила практично потребе, стварани нови системи, којима се тежило остваривању циља солидарности, макар и по цену дерогирања традиционалних правила грађанског права у овој материји. Такав систем, који данас познају и модерна стечајна права, настао je крајем XVIII века у Француској (23). Он нам je већ познат. Правом повериоца да у стечај било ког од његових солидарних дужника пријави цео износ потраживаньа, долази до промене у односима повериоца и солидарних дужника. Шта се притом дешава у унутраппьим односима међу садужницима? Да ли, и у којој мери, традиционална правила солидарности која се примешу ј у у међусобним односима садужника трпе модификације у случају над имовином једног или вшпе ы>их? Да ли промене које се дешавају у односима између повериоца и садужника повлаче нужно собом и промене у односима садужника? Б. Међусобни односи солидарних дужника. Исплатом целог дуга од стране било ког од солидарних дужника, гаси се потраживање повериоца. Тиме се истовремено гаси и солидарная дуговински однос. Долази до под еле дуга мођу садужницима. „Солидарна уговорна обавеза дели се по самом праву међу дужницима, који за њу међусобно одговарају сваки само за свој део и учешће.” (art. 1213 code civil-a). Из тога логично произилэзи право дужника, који je дуг платно, да се за плаћени износ који прелази висину шеговог дела дуга, регресира од осталих садужника. „Онај од самоукупних дужника који je дуг намирио, и тиме остале ослободио, властан je искати да га остали другови дужници подмире, сваки према своме дијелу, ако у уговору није иначе углављено или природа посла што друго не доноси.” (чл. 562 Општег имовинског законика (24). При томе, дужник који je платно може да

(22) Lyon— Cean et Renault; op. cit., p. 243. (23) Arrêt du Parlement de Paris du 18 juin 1776; arrêt du Conseil du 24 fév, 1778. (24) Тако и: чл. 1299 Италијанског грађ. зак.; чл. 148 Швајц. зак. о облиг. § 338 Мађарског грађ. зак. § 240 Чехословачког грађ. закона, У римском праву се у почетку дужник који je платно дуг није могао регресирати од осталих солидарних дужника, jep je, како се истицало, платно свој дуг.