Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

116

захтева од сваког садужника само део са којим овај учествује у дугу. Он не може да преваљује цео вишак преко свог дела дуга на поједине садужнике. Регрес се дели. После намирења повериоца сваки садужник плаћа само део дуга који он дефинитивно сноси (25). Како стечај утиче на међусобне односе солидарних дужника после исплате дуга повериоцу? Може се одмах рећи да чињеница стечаја над имовином једног или више солидарних дужника не утиче на дејства основних правила грађанског права која се примењују у односима између садужыика после исплате дуга повериоцу: право регресне тужбе и подела регреса остају у потпуности очувани. Само, као неминовна последица модификација у односима повериоца и солидарних дужника у случају стечаја, настају модификације у самом начину вршењу права регреса међу садужницима. Но, то није случај у свим ситуацијама. Треба, стога, разликовати два основна случаја: 1. када садужници врше регрес према стечајној маси и 2. када стечајна маса врши регрес према осталим садужницима. 1. Регрес садужника према стечајној масн. Овде се разликују два случаја с обзиром на то да ли je до плаћања дуга, и тиме стварања регресног права садужника који je учинио плаћање дошло пре отварања стечаја над имовином регресног дужника или после тога. а. Право регреса je настало пре отварања стечаја регресног дужника. Ако je садужник, сада регресни поверилац, платно целу или део тражбине пре отварања стечаја свог садужника, у том случају правила грађанског права дејствују непромењено. Дужник се пријављује у стечај умеете повериоца (ако му je исплатио целу тражбину) или поред ньега (у случају делимично исплаћене тражбине при чему се поверилац појављује у стечају са смањеним износом свог потраживања) и, у мери у којој je платно преко дела дуга који он дефинитивно сноси, остварује своје право регреса према садужнику (26), Питање се, међутим, поставља, има ли поверилац, у случају када конкурише у стечају заједно са солидарним садужником, нека права на стечајку квоту коју овај задњи добије из масе? Ситуација je посебно занимљива када се као стечајни дужник појави јемац који je делимично исплатио дуг повериоцу и сада са њим заједно конкурише у маси садужника. Подељена су мишљења о томе да ли јемац може задржати квоту примљену у стечају

Касније je на солидарна пасивне облигације примењен тзв. beneficium cedendarium actionem, тј. поверилац je могао дужнику који je платно да уступи своје захтеве противу ост ал их садужника, да би овај од н>их истерао pro rata parte на њих одпадајуће делове. (25) На први поглед ово не би изгледало сагласно правилима грађанског права, јер солидарни дужник, када се појављује као регресни поверилац према осталим садужницима, ступа на место повериоца до висине онога што му je исплатио (В. чл. 149 Швајц. закона о облигацијама). Поверилац треба на дужника који му je исплатио тражбину да пренесе сва своја права са обезбеђењима и доказима, уколико то овоме олакшава наплату од осталих садужника (чл. 561 ОИЗ). Будући, дакле, суброгиран у правима повериоца дужник платац поседује тужбу ко ja je припадала повериоцу, па би сагласно томе, требало да поседује право избора да се од било ког садужника наплати за цео износ који прелази његов део плаћеног дуга. Међутим, за раз лику од повериоца који je располагао таквим правом, његов суброгирани га не поседује. Разлог поделе регреса je првенствено практична природе: на тај начин се избегава читава серија сукцесивнпх регреса ко ja би била нарочито непрактична када су садужници бројни (V. Ripert — Boulanger: ор. cit., no. 665, p. 1843).

(26) Горшић: н.д., с. 101.