Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СТЕЧАЈ И ПАСИВНЕ СОЛИДАРНЕ ОБЛИГАЦИЈЕ

117

y таквом случају. По једниМа, јемац ce појављује y стечају као суброгиран у правима повериоца коме je делимично исплатио дуг, a суброгација, према правилу: пето contra se subrogasse censetur, не може да штети повериоцу који je само делимично намирен. Чињеница je, међутим, да се овде квота коју добија поверилац смањује услед учешћа солидарног садужника у истом стечају. По другима, јемац задржава за себе сав износ примљен у стечају, јер он не иступа као суброгиран у правима повериода, него по свом сопствеыом праву. Он располаже тужбом-из мандата или вршења послова (27). На овом примеру се запажа предност француског и швајцарског система над иемачким и аустријским, јер, по првом систему, поверилац може да пријави у масу целокупан износ тражбине без обзира да ли je пре отварања' стечаја дуг већ делимично илаћен, те није упућен да заобилазним путем остварује своје потраживање тиме што he морати да гони јемца ради плаћања преосталог дела дуга и да плени квоте ко je су њему намењене у стечају. У немачком случају он мора у оваквим случајевима да конституише залогу ида доказује регресни захтев садужника према главном дужнику (28). б. Право регреса je настало после отварања стечаја регресног дужника. Ако je плаћање дуга учињено после отварања стечаја садужника, разликују се случајеви када je плаћен цео дуг, од случаја када je плаћен само део дуга. аа) Ако je исплаћен цео дуг, садужници који су платили, ступају на место повериоца и од масе захтевају део који су платили преко своје обавезе. При томе, они заузимају исти исплатни ред који би припадао тражбини коју су исплатили. Правила грађанског права и у овом случају остају непромењена. бб) Ако je исплаћен само, део дуга, садужници не могу, упркос испугавши: услова за настајање права регреса, да врше према маем своје регресно право. Француски закон je у томе експлицитан: никакав регрес на име плаћених стечајних дивиденди није допуштен стечајним масама садужника, једнима противу других (Чл. 86 Декрета од 1955). Ово правило je директна последица решена по коме поверилац може да пријави целокупан износ свог потраживагьа у масу. Јер иначе, ако би поред права повериоца у исту масу пријавио и садужник своје регресно право, онда би у маси за исто потраживање конкурисала више лица са захтевом који би премашивао укупну висину тог потраживања. Правило којим се регулишу односи повериоца и садужника, довело je, тако, до ограничавања вршења регреса у односима међу садужницима. Оно je супротно традиционалним решегьима грађанског права, али je строго рационално, jep би у супротном, стечајна маса била оптерећена већим износом него што стварно дугује. Разуме се, право регреса чије je вршегье у овом случају ограничено, може се остваривати ван стечаја, по општим правилима грађанског права. Међутим, и у самом стечају, чини се корекција правилу о искључењу вршења регреса. Она je последица основног начела по коме се поверилац не може наплатити више од онога колико износи његово потраживање. Ако стога у разним масама збир

(27) Lyon-Cean et Renault: ор. cit., no. 928. (28) Jaeger: op. cit., § 68 Anm 12, 2, S. 240.