Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

118

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

добијених стечајних квота премаша висину потраживања, поверилац мора вишак да врати. „Ако се после потпуног намирења веровника покаже вишак, онда има места праву на регрес до висине тога вишка у смислу општих законских прописа” (§ 17, ст. 2 Стечајног закона од 1929). Питање je само, коме од солидарних дужника мора да се врати тако наплаћени вишак, тј. ко има право регреса у погледу тог износа? У принципу, према правилу о подели регреса, тај вишак са расподељује на остале садужнике, тако да коначно сваки сноси свој део, додајући томе и део инсолвентног садужника. Француско право има и специјалан пропис који се примењује код трговачких ефеката, тј., у случају када постоји хронолошки ред прихватаньа обвезе од стране садужника; тада се, после наплате целокупног потраживања и вишка, регрес врши прво од стране последњег дужника по рангу прихватања обвезе, и иде редом све до првог, на пример: од последњег индосанта до акцептанта (В. чл. 86 Декрета од 1955). Осим овога, садужницима стоји на располагању у циљу остваривања регресних права и могућност да у стечај пријаве своје захтеве да им се обезбеди оно што he можда морати да плате за стечајног дужника. Пријављивање оваквих условних тражбина предвиђао je Стечајни закон од 1929 (§ 16, ст. 2), уз једно ограничење: да и сами повериоци нису пријавили своје потраживање у стечај. Исти закон je такође предвиђао и откупно право садужника којим су они могли да откупе тражбину повериоца после отварања стечаја (чл. 16 ст. 3). Погодност за садужнике у овом случају je у томе што могу да учествују у деоби стечајне масе и онда када поверилац после делимичног намирења ипак остаје при пријави целокупног потраживагьа, али не може да наплати целу квоту, јер она прелази висину потраживагьа (29). 2. Регрес стечајне масе према садужницима. Главна сметаа за вршегье права регреса према стечајној маси једног од солидарних дужника je тај, што се у исту масу већ пријављује и поверилац са целокупним износом потраживања. У обрнутом случају, тј. када постоји право регреса стечајне масе према садужника in bonis, тога разлога нема. Поверилац може, како смо раније видели, да захтева од садужника ван стечаја само износ свог потраживања смањен за део који je пре тога делимично плаћен. Исто тако може и управник стечајне масе да истакне неограничени регресни захтев према садужницима ван стечаја. Правила грађанског права која у овом случају дејствују непромењено у односима повериоца и дужника, дејствују исто тако и у односима међу садужницима. В. Теоријв о прав ној природи специјалних правила којима се модификују дејства солидарне пасивне облигације. Дерогирање правила грађанског права у стечају привукло je пажњу бројних аутора, који су тражили нравно објашњење овог феномена. Створене су разне теорије. По теорији коју заступају Thaller Percerou (30) постоји прећутан споразум између солвентних садужника да he наставити да одговарају солидарно за цео дуг и онда када један од њих доспе под стечај. Сам стечајни дужник, пак, повлачи се из солидарне облигације, а за узврат плаћа откупнину. Он се

(29) Горшић: н. д., с. 102.

(30) Thaller — Percerou: ор. clt., по. 1924, р. 1146 —7.