Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

120

које делимично плаћени дуг не сматрају угашеним у односу на друге масе. jep, када дуг плаћа солвентан дужник, поверилац има основа да очекује интегрално намирење свог потраживања тада он и делимичном плаћању придаје дејство гашења обвезе. Када je пак, дужник у стечају, поверилац; не прихвата ово природно дејство гашења дуга плаћањем. Овакво туманен, е воље странака, по овом мишљењу, истовремено je у складу и са интересима повериоца и са интересима развијања кредита. Постоји, најзад и мишљење (Е. Jaeger) (35) да се правило о пријављивању номиналне висине пстраживања у стечај солидарних дужника никако не заснива на бићу солидарне одговорности, да оно никако не одговара захтеву правке логике, него да једино представља решење које je засновано исюьучиво на правичности. Закључак. Има ли у нашем праву места изложених специјалних правила стечајног права којима се дерогирају традиционална дејствасолидарне пасивне облигације? Да би се могло одговорити на ово питање потребно je резимирати: у којој.мери стварно ова правила мењају дејства грађанског права у солидарном дуговинском односу и каква je сврха ових модификации а. а. Већина главних дејстава грађанскоправне солидарности остаје непромењена. Наступање стечаја над имовином једног од солидарних дужника не ослобађа од обавезе остале садужнике. - У потпуности остаје очувано право повериоца у погледу дужника коме се може обратити за наплату потраживања. Поверилац се такође може и сукцесивно обраћати дужницима за наплату. Пракса потврђује непромењена дејства солидарности и у другим видовима, упркос чињенице постојања стечаја над имовином једног солидарног дужника. Дејство стечаја у начелу остаје ограничено на самог стечајног дужника, оно не дира у одговорност осталих дужника према повериоцу. На пример: Даном отварања стечајног поступка недоспела потраживања поверилаца од стечајног дужника сматрају се доспелим. Али се поверилац не може позивати на доспелост рока према осталим садужницима. Остали садужници нису обавезни да дају обезбеђење. Принудно поравнање са једним од солидних дужника који je у стечају не користи осталима њима се поверилац може обратити за цео дуг (Француска судска пракса). Отварањем стечаја над имовином једног од солидарних дужника не прекида се застарелост према осталим садужницима (36).

(35) Jaeger Е.: Lehrbuch des Deutschen Konkursrecht, Berlin und Leipzig, 1932, S. 74.

(36) Случај из наше новије судске праксе; „Решавајући о приговору застарелости утуженог потраживања, првостепени суд je повезао постојање туженикове обавезе као солидарног дужника са судбином обавезе главног дужника. У томе je првостепени суд правно погрешио, jep je тужени као солидарни дужник и даже носио ооавезу да плати цело потраживање, без обзира што je други солидарни дужник (главки дужник) отишао у принудну ликвидадију. Отварагьем поступка принудне ликвидације над предузећем-главним дужником — није прекинуто застаревање обавезе туженог као солидарног дужника. Његова обавеза није делила судбину обавезе предузећа главног дужника као што то погрешно налази први суд”. Решење Врховног привредног суда Сл. 207/63 од, 29 марта 1963 (Збирка судских одлука, кн>. Vin, св. I, 6р. 156).