Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СТЕЧАЈ И ПА СИВ НЕ СОЛИДАРНЕ ОБЛИГАЦИЈЕ

121

6. У чему су модификације? Основна разлика у односу на грађанско право je y висини захтева који поверилац може да истакне после примљене делимичне исплате дуга. Цил> ове модификације je да се повериоцу омогући, у једној специфичној ситуации, каква je стечај садужника, да у потпуности наплати своје потраживање, јер друкчије то не би могао да постигне. Међутим, наплата целокупыог потраживања, то je управо онај исти резултат који се постиже у нормалној ситуацији, кад не прети стечај со'лидарним дужницима. Ако je, дакле, услед стечаја дошло до промена у начину вршења права повериоца према солидарним дужницима, тиме није измењен и циљ који се постиже испуњавањем функције солидарности. Напротив, до модификација управо зато и долази да би се остварила та функција. Правилима стечајног права само je прилагођен начин функционисања института, да би се повериоцу, чија je тражбина дошла у опасност, обезбедио исти положај са којим je он рачунао када je ступио у правке односе, тј„ пре отварања стечаја. Пооштравање обавеза дужника у стечају само je логична последица погоршавања положаја повериоца и тежгье да му се сачувају породности које му даје солидна облигација. У правном систему где се придаје значај правним односима заснованим на солидарности, ова су правила неопходна. Она су нужна допунска дејства солидарности и остварењу њеног цшьа. Солидарност служи сигурнитем и потпунијем испуњењу облигације. Она игра велику улогу у развијању сдноса заснованих на кредиту. Код нас, нарочито у привредном праву, она je чврсто засновала. Стога мислимо да би правила којима се учвршћује солидарна облигација у модерном стечајном праву, такође требало да нађу места и у нашим законским прописима о овој материји.

Др.

Предраг Шулејић

RÉSUMÉ La solidarité passive en cas de faillite des co-obligés Il arrive fréquement qu’un créancier ait plusieurs codébiteurs solidaireset que, à cause de la faillite de l’un des débiteurs, ou de plusieurs, la réalisation de sa créance soit en danger. Pour améliorer la position du créancier, on connaît, en droit comparé, les règles spéciales, par lesquelles, les règles traditionnelles de droit civil subissent quelque dérogation du fat de la faillite. Des règes semblables se trouvaient dans la loi yougoslave de 1929, relative aux faillites. Dépendent, la nouvelle loi yougoslave du 4 avril 1965, relative au concordat et aux faillites, ne donne aucune solution sur ce-sujet. Il se pose la question, si de pareilles règles répondent aux besoins du nouveau droit yugoslaye et dans quelles conditions? Afin de répondre à cette question, l’auteur expose d’abord le fonctionnement et le but des règles spécialles de la failliet en droit comparé. Il le fait sous deux aspects: 1-dans les rapports entre le créancier et les débiteurs