Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

123

ФОРМА ЗАКЉУЧЕЊА БРАКА

1, Утврђивање услова који унапред могу максимално да обезбеде закључивање пуноважних бракова и да истовремено подстичу на ступање у брак и неступање у конкубинат представља једно од најзначајнијих и, -свакако, најсложеније и по свом домашају најдалекосежније питање у материји брака, а форма je, између осталог, једно од погодних средстава -која спречава закључивање неважећих бракова. Многобројни су интереси како огалти тако и појединачни који налажу да се основни акт грађанског живота закључи у посебном облику. Отуда Основни закон о браку (чл. 26 до 37) одређује нарочиту форму за склапање брака. НЬена сврха je, пре света, да до крајњих граница заштити слободу одлучивагьа будућих брачних другова; да утиче на веренике да о кораку који намеравају предузети темељно размисле и да у брак ступе само ако постоји довољна обострана наклоност, jep се ни у једној другој области живота толико не ангажује интимна сфера као у браку; постиже се извесност која je овде нарочито потребна (често се не би тачно знало да ли су човек и жена у браку или нису и да ли су им .деца брачна или ванбрачна, услед чега би наступање правних последица које брак повлачи било озбиљно угрожено, a такође би могућност за разне неправилносги и злоупотребе била велика). Постоји, дакле, поред обичаја и традиције, реална потреба да се брак закључи у тако видној форми да у погледу његовог закључења и почетна егзистенције не може бити никакве сумње. 2. Овде ће, из серије изузетно важних питања која се тичу форме .закључења брака, бити речи: прво, може ли се прецизно разграничили чивьенична ситуација од оне, макар и почетне, кад можемо рећи да се ради о браку и друго, да ли je брак закључен у тренутку кад вереници, на питагье лица надлежног за склапање брака да ли пристају да међу-собно ступе у брак, дају потврдан одговор, или. у тренутку када то лице прогласи да je брак закључен? Брак може бити: пуноважан или незажећи. Овај други je онај брак при чијем склапању нису били иопуњени услови које je закон прописао за пуноважност брака. Неважећи брак обухвата две категорије бракова: непостојеће бракове и ништавне бракове. Брак je непостојећи ако je зажључен упркос неиспуњења неког од битних услова: различитости полова, сагласне изјаве воља и форме предвиђене законом. Пажљивије испитивање овог последњег услова показује, чини се, да je код непостојећег брака увек присутно нешто од форме (и у овом погледу постоји разлика између битних услова, јер одсуство конгруенције лоља или различитости полова и, шта више, оба ова услова, не повлачи нужно ситуацију која се не би могла назвати браком) (1). Њено тотално одсуство чини да брака уопште нема, па, дакле, ни непостојећег брака. Може се радити само о чињеничној заједници која не допире до почетног стагъа брака, а то je однос који нема ништа заједничко са браком и који

Cl) Код форме за закључење брака постоје: захтеви чије je неиспуњење услов Л а би брак био непостојећи, захтев чије непоштовање повлачи ништавост брака и низ оахтева чије неиспуњење нема утицаја на пуноважност брака, али се у анализу форме у овом погледу не можемо упуштати.