Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ФОРМА ЗАКЉУЧЕЊА БРАКА

125

3. Тренутак заюьучека брака има капиталан знача]. Због тога треба испитати да ли изјава лица надлежног за склапање брака о закљумеку истог између лица која су, на начин предвиђен у закону, изјавила да међусобно ступе у брак има конститутиван или декларативан карактер. Дикција члана 35 Основног закона о браку не упућује на закључак да je односна изјава конститутивна природе. Пре би се могло рећи да она има исказни карактер и да joj je првенствена сврха да, и поред свих претходних радки и испуњења услова из алинеје 1, 2. и 3. горкег члана, повећа свечаност склапања брака, појача његову извесност и изрази друштвено признаке брака. С тим je у складу и дискусија члана 15. истог закона, а то се може рећк и за остале одредбе ко je се односе на закључеке брака. Затим, Устав СФРЈ одређује да се брак закључује „слободним пристанком лица која склапају брак “ (чл. 58 ст. 2) (5). Најзад, са овим ставом компатибилна je и традиција (6). Треба, такође, при расправљању овог питака, имати у виду и практичне потребе. Довольно je напоменути да од одречног или потврдног одговора на питање да ли изјава лица надлежног за склапање брака о томе да je брак закључен има конститутиван карактер, зависи да ли he брак бити пуноважан или непостојећи, а то je разлика толико значајна да нас принуди на крајњу опрезност. Узмимо, на пример, да je односео лице заборавило да изговори формулацију коју зайон предвиђа, да су лица која су изразила конгруенцију воља уверена ако апстрахујемо тривијалност, лознаваке законских одредби које се односе на форму склапања брака представља привилегију уског круга лица - да су закльучила брак и да заједница живота настала после тога, а из које су чак и деца рођена, траје дуже време. Да ли би непостојање брака било сразмерно неудовољењу односном захтеву форме, и, посебно, да ли би оно било у складу са интендијом закона in favorem matrimonii, тим више што, чак и данас, нису ретки случајеви да надлежно лице пропусти да изговори формулацију из члана 35 in fine? Постоји низ хипотеза у којима се може поставити питаке тренутка закључења брака: лице надлежно за склапање брака оскудева у знаку овог захтева форме, или тренутно изгуби из вида, услед неукости и мноштва захтева форме, потребу да прогласи да je брак закључен, или намерно не изговори одређену формулацију, или буде ометено неким догађајем, или изненада наступи кегова смрт, односно смрт једног од лица ко ja су рекла „да“ итд. У свим овим и сличним случајевима и у свако доба могло би се, упркос испукека свих осталих захтева форме, поставити питаке постојака брака, а то не би било у складу са потребом извесности у домену у коме je она тако потребна.

(5) Ваља напоменути да члан 58 Устава СФР Југославије трпи озбиљну критику (дакако, негативну), али je његов асерторан карактер, у смислу подлоге изнете поставке, несумњив. (6) Наводимо, примера ради, да je после Тридентинског сабора најдубљу промену у материји брака сабор je донео кроз трансформацију венчања: коненсуални уговор претворен je у свечани чин —, мада сабор наређује свештенику да веренгщима постави питање приста ју ли да ступе у брак и да објави да je брак међу тьима закључен, закльучегье брака увек било пуноважно под условом да су верепици дали изјаву пред надлежним свештеником да ступе у брак и уколико je овај ту изјаву могао чути.