Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ИСПОРУКА РОБЕ С НЕДОСТАЦИМА У КВАЛИТЕТИ

133

купац je при таквом отклањању дужан поступите разумно, што значи водећи рачуна о интересима продаваоца. Сматрамо, да купац ипак има. могућност да сам отклони недостатке на испорученој роби и у 'правима. гдје то није изршчито предвидено. Наиме, у свйм регулативима у којима je купац овлашћен на траженье ыакнаде штете причињене испоруком с недостацима, он je у могућности да такво отклањање сам изврши и око тога настале трошкове у име накнаде штете захтијева од продаваоца. Ово купчево овлашћење je тако у много широј прим Јени него што то из поеединих прописа директно произилази. При томе се цитирана одредба опћих увјета ВСЕ OUN према којој купац мора отклањајући недостатке поступати разумно може сматрати опћом, јер она произилази из опћеприхваћеног начела коректности у пословним односима. 3. Право да тражи смањење куповне цијене дато je купцу у правилу у свим правним сйстемима. При томе je потребно разликовати увјете Koje поједини регулативи постављају за његово коришћење. Најчешћи je случај да оно конкурира с правом на раскид уговора, али га сусрећемо и уз друга овлаштења.. Опћенито узевши, потребно je као основни критериј при анализи употребе овог права узети околност, да ли je оно купцу оставлено на избор између више права која му припадају у случају испоруке робе с недостацима или je тај избор ограничен, односео у неким случајевима и једино могућ. Континентална права у правилу овлашћују купца да слободно изабере ово право у конкуренцией с правом на раскид уговора, али изнимно наилазимо на већа или мања ограничења (18). Права источноевропских социјалистичких земальа у овоме у бити не одступају од рјешења споменутих законодавстава с тиме да ипак наилазимо на одредбе ко je су карактеристичне за прописе у административном привредном систему (19).

(18) Француски (чл. 1644) и Њемачки (§ 462) грађански законик допуштају Слободан избор остављајући купцу да се сам одлучи или за смањење куповне цијене или за раскид уговора. Швицарски Закон о облигацијама (чл. 205 и 206) и Талијански грађански законик (чл. 1492 и 1197 ст. 2) садрже у начелу исте одредбе, само што избор, под већ раније изнијетим увјетима, проширују и на захтјев за накнадну испоруку. Код тога може по швицарском закону судац из оправданих разлога умјесто раскида уговора досудити само смањеље куповне цијене. Оба права, надаље, садрже једнако ограниченье избора тиме што купцу омогућују да захтијева само смањење куповне цијене, ако je испоручена ствар пропала његовом кривњом или jy je он отуђио односно прерадио. Напротив, потпуно искључеше избора овог права нормира само швицарски закон и то у случају кад умањена вриједност ствари одговара н,еној куповној цијени. Шведски Закон о куповини и размјени покретних ствари (Š 42 и 43) оставл,а купцу Слободан избор права на смањење куповне цијене уз могуЬност опредељења за раскид уговора, с тим да се у случају незнатног недостатка, осим ако je продавалац поступао на „лукав“ начин, може опредијелити само за смањење куповне цијене.

(19) Тако, док Закон о систему уговарагьа у социјалистичкој привреди Д. Р. Њемачке (§ 61 ст. 2) омогућује Слободан избор права на смањење куповне цијене, што одговара одредбама Основа грађанског законодавства СССР и савезних република (чл. 41 ст. 2) које се примењују на купопродају, одредбе истог прописа совјетског права (чл. 47 ст. 4) ограничавају ово право, кад je ријеч о уговору о испоруци. Ту могућност смањења куповне цијене долази у обзир само онда, ако испоручени производи одговара jy државним стандардима или техничким условима, али су ипак ниже класс од оне која je уговорена. Такво снижење се очитује у исплати само оне цијене која je утврђена за производе одговарајуће класе. Ово право, међутим, није искључиво, јер je купцу остављена и могућност да одбије пријем испоруке и исплату куповнине.