Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ИСПОРУКА РОБЕ С НЕДОСТАЦИМА У КВАЛИТЕТИ

135

тет какав je унапријед обично у складу с техничким потребама уговорен. Зато цитйрани опћи увјети једино садрже разрађене одредбе о отклањању недостатака и сношенье трошкова око тога, а не задовољавају се ньиховим остављањем уз одговарајуће смањење протучинидбе. Не упЈчптајући се овдје у начин и критерије при обрачунавању смањења куповне цејене, остаје, дакле, да се констатира принцип слободног избора овог права на који у правилу наилазимо свуда. Изузетке од тога треба тражити у два правда. Једно су случајеви, гдје je. слобода избора ограничена утолико, да купцу не преостаје друга могућност осим да захтијева смањење куповне цијене, а друго, гдје je избор овог права у потпуности искључен. Разлози за ограничена прве врсте су различити. Негдје je одлука о томе препуштена оцјени суда. То je случај с купопродајом незамјењивих ствари по швицарском праву, кад судац нађе да према околностима раскид. уговора није оправдан. Тада му остаје само могућност смањења куповне цијене. Код купопродаје замјењивих ствари не може се рећи да купцу преостаје само реализација права на смањење куповне цијене, јер je. тада овлашћен да захтијева накнадну испоруку ствари без недостатака. Швицарско право садржи и други разлог који, међутим, произлази из понашања купца, па бисмо га стога могли назвати субјективним. Купац, найме, може захтијевати само смањење куповне цијене због смањене вриједности испоручене незамјењиве ствари с недостацима, ако je она пропала кривњом купца или jy je он отуђио или прерадио. Код замјевьивих ствари, као ни у ранијем случају то није једино купчево право, па тада из истих разлога не можемо говорити о оваквом ограничењу. Исти се закључак може извести и у погледу талијанског права коме je такође познато ограничење ове врсте. У скандинавском праву je опет незнатност недостатка разлогом да се купац не може користити правом на раскид уговора, што значи да му код купопродаје незамјењивих ствари, осим ако je продавалац поступао на „лукав“ начин, преостаје једино могућност да захтијева смањење куповне цијене. Свим овим ограничењима je заједничко то, да су садржана у прописима који регулирају купопродају грађанског и трговачког права и нису предвиђена искључиво за привредне сдносе. Случајеви у којима je могућност избора овог права сасвим исключена су ванредно ријетки. Примјер таквог изузетка даје швицарско право, гдје je искључена могућност да ce захтијева смањење куповне цијене у случају кад умањење вриједности ствари услијед недостатака одговара куповној цијени. Остају још само они регулативи у којима ово право није уопће наведено, као нпр. раније споменути опћи увјети из подручја испоруке инвестиционе опреме, што je посљедица специфичних односа чијем регулирању су намијењени. 4. Право на одустанак од уговора ко je сусрећемо и као право на раскид уговора налазимо у највећем броју регулатива, тако да га можемо сматрати готово опћеприхваћеним. Приликом разматрања критерија за гьегову примјену долазимо до заюьучка да je то овлаштење чешће под-