Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

136

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вргнуто извјесним ограничењима, док je класични облик потпуно слободног избора мање застушьен. Али и ограничења слободе избора варирају. Принцип потпуне слободе купца заступљен je у француском и њемачком праву, а од источноевропских социјалистичких земаља, нпр. код уговора о купопродаји у совјетском праву (24). Онако како je то овлаштење формулирано у америчком Uniform Commercial Code- u (sec t. 2 —711), npoизилази да купцу и у случају испоруке извршене с недостацима у квалитети поред осталих припада и право на одустанак од уговора, чији избор не подлијеже ограничењима. Међу континенталним правима сусрећемо два законодавства .ЈШЈа, иако у начелу дају купцу слободан избор међу овлаштењима предвиђеним за случаЈ испоруке с недостацима, ипак при томе садрже на посебан начин нормирана ограниченна, као коректив за случајеве, кад би неограничени избор права могао бити штетан за другу страну и евентуално омогућио злоЈшотребу купчевих овлашћења. Швицарски Закон о облигацијама (чл. 205, ст. 1) да je, найме, озлаштење суцу да само снизи куповну цијену, ако нађе да лрема околнрсти.ма раскид уговора unie оправдан. У случају кад услијед недостатака умањена вриједност испоручене ствари одговара куповној цијени, закон садржи ограниченна у обрнутом смислу, тј. оставља купцу могућност да се користи само правом на раскид уговора, а у случају испоруке замјењивих ствари и оним на захтјев за накнадну испоруку. Талијански грађански законик (чл, 1492) ограничава опет избор права на раскид уговора постојањем обичаја који га за поједине недостатке искључују. Индиректно он даје критериј за оцјену дјелова:ња таквог обичаја (чл. 1497). Иако то спомиње само за случај недостајања обећаних својстава испоручене ствари, односно својстава битних за употребу којој je она намијењена, одредба да купцу припада право на раскид уговора само под увјетом да недостаток прелази поднониьиве границе утврђене обичајима, може се опћенито узети као једно од мјерила за оцјену обичаја који онемогућавају избор права на раскид уговора. Само je по себи разумљиво да оно није и једгшо, те да домет таквих обичаја неће бити само у оцјени величине недостатака, већ шире, његовог утјецаја на задовољење интереса учесника у пословним односима. Већи број регулатива садржи ограниченна у изберу овог права. Код тога се као критериј чешће сусреће отклоннивост недостатка, а само изузетно његова незнатност. Међу регулативима који као претпоставку избора траже неотклоњивост недостатка, најтеже увјете поставља ОГЗ (§ 932 новел.), јер недостатак треба да уз то смета и уредној употреби, тако да практички можемо говорити о кумулацији претпоставки које гшаче сусрећемо самостално.-Но, треба имати на уму да се овдје ради о регулйртш.у грађанске, а не трговачке купопродаје, за коју су овако тешки увјети неприкладни. Б лаже увјете за то траже Опћи увјети за испоруку робе

(24) У Француском грађанском законику (чл. 1644) оно конкурира са захтјевом за смашење куповне цијене, у Њемачком грађанском законику (§ 462) код испоруке замјењивих ствари још и са захтјевом за накнадну испоруку, а код купопродаје по Основама грађанског законодавства СССР и савезних република (чл. 41 ст. 2) поврх тога и с правом на отклањање недостатака.