Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

138

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

emptor common-law система (27). Ho, овдје je остављен довољан простор за примјену трговачких обичаја (sect 14, § 3) na je питање пословне праксе, да ли ће и у којој мјери оно наићи на примјену. Само мали број регулатива не даје купцу могућност да одустане од уговора. To je нпр. случај с уговором о испоруци према Основана грађанског законодавства СССР и савезних република, гдје то добрим дијелом произилази из природе уговора као средства испуњења обавезног планског акта. Раније споменути опћи увјети и типски уговори ЕСЕ ONU такође не садрже то овлаштење, али разрађују купчева права онако како то закхтијевају специфичне потребе послова којима су намијењени, инзистирајући, међутим, само на принципу испуњења уговора. Тако нпр. према Опћим увјетима за набавку инвестиционе опреме у извозу давање купцу права на одустанак од уговора због извршене испоруке с недостацима тешко би се могло довести у склад с врло великим инвестицијама које продавалац обично улаже у испоруку, а с друге стране je карактер испоруке такав да би купац тешко могао на вријеме наћи одговарајуће задовољење својих потреба на другој страни без да приликом тога претрпи знатнију штету. Одредбе које у оволикој мјери ограничавају круг купчевих права сусрећемо изузетно и оне су увјетоване посебном намјеном регулатива у којима се налазе. Изложени упоредноправни преглед према нашим Опћим узанцама показује, да оне купцу дају најшири избор права за случај испоруке робе извршене с недостацима. Купац се може одлучити за једно од четири тамо наведена права и да захтијева накнаду причињене штете. Друго je питање да ли сва та права, онако како су наведена у Опћој узанци бр. 154 значе најпогоднија рјешења за потребе привредног промета, али би било боље да се она коригирају. Два класична купчева права, тј. да тражи снижење куповне цијене сразмјерно мањој вриједности испоручене робе као и право на одустанак од уговора треба по нашем мишљењу у узанцама задржати у непромијењеној формулацији. Право купца да тражи снижење куповне цијене сразмјерно мањој вриједности испоручене робе je уз мале већ изложене изнимке опћенито усвојено у упоредном праву. Оно je карактеристично како за трговачке тако и грађанске регулативе, а слобода његова избора у потпуности одговара потребама купопродаје привредног права. Њиме се купцу даје могућност да на погодан начин одржи уговор на снази, иако испоручена роба има недостатака. Право, на одустанак од уговора, унаточ јасној формулацији Опће узанце бр. 154 није купцу увијек дато. Међутим, ограничења садржана у Önhoj узанци бр. 155, тј. да купац не може одбити пријем робе па према

(27) Одсуство изричитих или прећутних клаузула о учинку испоруке робе с недостацима доводи до примјене начела caveat emptor. По њему се, найме, сматра купчевом дужношћу да се упозна с недостацима робе уколико они постоје, а ако купац то пропусти учинити, не припада му према продаваоцу уопће никакво правно средство осим у случају лажног приказивања или преваре. Charlesworth: Mercantile I.aw, London, 1956, Bth ed. s. 44 n 131; Slater s Mercantile Law, London, 1956, 13th ed. s. 199.