Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

код неких недостатака застушьено у посебним пословним обичајима, оно се примјењује већ на основу тога. Опћи увјети за испору SEV-a (§ 53) увјетују одустанак од уговора неотклањањем недостатака или пропуштаньем замјене робе с недостацима у уговореном року испоруке, OUI JUGPOL 1964 (чл. 12.5) безуспјешним протеком рока за њихово отклањање, а исто тако и Једнообразни закон о међународној купопродаји добара (чл. 44), уколико се не ради о битној повреди уговора. Закон о систему уговарања у социјалистичкој привреди Д.Р. ЕЬемачке (§ 62 ст. 1) дозвољава одустанак већ и онда, ако отклањање није могуће извршити у накнадно остављеном примјереном року. Сматрамо, да оваква ограничена нису најпогоднија за право које се примјењује у тржишној привреди. Као што није погодно да се право на одустанак везује уз карактер недостатака, јер у пословним односима сваки недостатак може бити од одлучне важности, исто тако би сужаване могућности одустанка од уговора само на случајеве неотклањања недостатака омогућавало продаваоцу да злонамјерно одлаже купчев одустанак. Много je погодније рјешење које купцу даје могућност да одмах одустане од уговора. И у случају да се одлучио за отклањање недостатака, купцу опет оста je могућност да се, ако продавалац своју обавезу не испуни, послужи правом на одустанак од уговора. Према томе, Слободан избор права на одустанак од уговора, како га предвиђају наше узанце, изгледа да je за привредне односе најпогоднији. Код тога судској пракси остаје могућност да не призна избор овог права онда, кад je то противно одредби Опће узанце бр. 3 или није у складу с посебним добрим пословним обичајем који га у појединим случајевима искључује. Директно уношење неког опћег ограничена у текст Опће узанце бр. 154 сувише би ограничавало купца и не би се могло у довољној мјери прилагодити конкретним веома различитим увјетима поједине купопродаје. У регулирагьу двају преосталих купчевих права, тј. захтјева за испуњење уговора и захтјева за отклањање недостатака, потребно je, по нашем мишљењу, извршити неке измјене. Тако би овлаштење купца да тражи испуњење уговора уз обавезу да испоручену робу стави продаваоцу на располагање требало тумачити као захтјев за поновном испоруком робе без недостатака. Једино тада може уврштење овог купчевог овлаштена међу права садржана у Опћој узанци бр. 154 имати своје оправдање. Наиме, тражење испуњења уговора и није неко посебно право које je настало као посљедица испоруке робе с недостацима, већ je то онај исти на купопродајном уговору заснован захтјев за испуњење који je купац имао и прије такве испоруке. По извршеној испоруци с недостацима, он само означава да купац није прихватио испоруку као ваљано испуњење, већ да захтијева нову. Такво испуњење уговора, након што je већ учинена испорука с недостацима, начелно je могуће на два начина: уклананем недостатака или поновном испоруком друге робе без недостатака. Код испоруке незамјењиве робе долази у обзир по природи ствари само она прва, а код замјењиве обје могућности. Како je захтјев за отклањањем недостатака, ако су они отклоњени, предвиђен као посебно право, то би истицане захтјева за испуњење уговора требало код купопродаје замјењивих ствари

140

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА