Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ИСПОРУКА РОБЕ С НЕДОСТАДИМА У КВАЛИТЕТИ

143

ово право не би било противно ставу узанци о праву вјеровника да сам изврши радњу дужника, а нити ставу наше досадашње судске прайсе. Onhe узанце дозвољавају вјеровнику да сам изврши радњу коју je дужник био дужан извршити. Иако je ово право посебно предвиђено за случај да вјеровник одустане од уговора због доцње дужника (Опћа узанца бр. 210), нема разлога да се исти принцип не усвоји и тамо гдје за то има оправдања, макар уговор и даље остаје на снази. Судска пракса je индиректно већ усвојила ово становиште, признајући купцу право да у име накнаде штете захтијева од продаваоца и накнаду трошкова које je имао око отклањања недостатака на испорученој роби (29). Тако je наша судска пракса de facto усвојила рјешење, које je заступљено у неколико страних регулагива. У њима садржане претпоставке за примјену овог права су различите. Основи грађанског законодавства СССР и савезних република (чл. 41 ст. 2) дају купцу код уговора о купопродаји могућност да се одмах одлучи да сам изврши отклањање недостатака, а код уговора о испоруци (чл. 47 ст. 3) само онда, ако се недостачи могу отклонили без враћања робе испоручиоцу. Према Опћим увјетима за испоруку робе SEV-а (§ 57) тражи се, да продавалац недостатке није отклоыио док je према неким опћим увјетима ЕСЕ OUN за испоруку инвестиционе опреме потребно да продавалац одбије отклањање или да га не изврши с дужном пажњом (30). Закон о систему уговарања у социјалистичкој привреди Д.Р. Њемачке (§ 61 ст. 3) дозвољава такво отклањање већ и ако га продавалац не изврши у примјереном року. Давање могућности купцу да одмах по откривању недостатака сам приступи гьихову отклањању, без да претходно тражи од продаваоца да то сам учини, отежавало би продаваочев положај, обзиром на могућносг да се сам побрине да се то учини на за њега што повољнији начин. Исто тако, вршеае овог права тек у случају да то продавалац не учини значило би стављаше купца у неизвјесност, да ли ће то продавалац учинити или не. Стога сматрамо, да би остварење овог права требало купцу у узанцама омогућити тек уколико продавалац одбије да сам изврши отклањање недостатака или то не учини у примјереном року. Ово ће често бити погоднија солуција за купца који не жели одустати од уговора, jep he брже и у неким случајевима јефтиније доћи до уговорене испоруке. Продавалац може опет на тај начин бити изложен мањим трошковима него да недостатке сам отклања у мјесту гдје je испорука извршена или да плаћа трошкове пријевоза робе да би их отклонио у свом складишту. Тиме му ипак не би била одузета могућност да недостатке сам отклони, jep би купчево право отклањања долазило у обзир само онда, ако то продавалац не учини у примјереном року. При томе у узанце треба унијети одредбу да je купац о својој намјери отклањања недостатака дужан на сигуран начин Обавијестити продаваоца, a отклањање

(29) Пресуда Врховног привредног суда бр. Сл. 1622/62 од 20. септембра 1962. објављена у Збирци судских одлука, књ. VII, св. 3, одлука бр. 427. (30) Чл. 23. 11 Опћих увјета за набавку и монтажу инвестиционе опреме у извозу и увозу А; чл. 9. 13 Опћих увјета за набавку инвестиционе опреме у извозу; чл. 18. 9 Претпројекта Опћих увјета за монтажу инвестиционе опреме у иноземству.