Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

а) Непосредно вршење емпиријских истраживања од стране онога ко предузима упоредне студије. Узмимо један пример. Ако један истраживач изучава упоредно (дакле не само упоредноправно !) рецимо изборне системе или проблем развода брака или било који други проблем у нашој и још некој или неким другим земльама (изабраним по критеријуму значаја за проблем у питању, а уз претпоставку претходног бар релативног савладавања напред поменутих тешкоћа које се јављају приликом сваког упоредног истраживања), идеално je ако он располаже могућношћу емпиријских истраживања на лицу места, дакле не само у нашој земљи него и у иностранству. То, другим речима, захтева боравак одређеног трајања у тим земљама. Један део својих упоредних студија истраживач може да обави у нашој земљи, проучавајући законске текстове и литературу, он може да дође до сазнања о томе какве ставове страна теорија и законодавство (као евентуално и остали извори права, судска пракса и обичаји) заузимају у односу на проблем у питању. Међутим, кад je реч о сазнавању како се право примењује у пракси, идеално je ако истраживач може на лицу места да проучи ту праксу. А то ће постићи управо емпириј ским истраживањима, пројектисаним углавном у два смера: прво, проучавањем писаног материјала који му није био приступачан у нашој земл>и (разних статистика, записника, извештаја, остале архивске грађе и сл.) и, друго, већ класичним инструментаријумом емпиријских истраживања: вршењем анкета, спровођењем интервјуа, непосредним посматрањем итд. Располажући овом могућношћу сопственог емпиријског истраживања, истраживач ■— ако се добро припремио за та истраживања може и за релативно кратко време да дође до вредних резултата (8). б) Посредно сазнавање резултата емпиријских истраживања путем упитника на које инострани коресподент даје одговоре. Врло често наш истраживач (односно трупа истраживача) није у стању да непосредно на лицу места, у страној земљи, врши емпиријска истраживања односно дође до сазнања о примени страног права у пракси. У том случају он, на основу свог познавагьа законодавства и литературе о страном праву, с једне стране, припрема упитник упућује свом иностраном кореспонденту (по правилу одговарајућој научној или другој установи), с молбом да одговори на питања садржана у упитнику. Овај инострани кореспондент по правилу не приступа неким посебним емпиријским истраживањима (што се од њега, ра-

(8) Аутору овог саопштења нека буде догтуштено да наведе један пример ове врете емпиријских истраживања из сопствене праксе. Године 1959 он je добио зад атак да припреми упоредну студи jy о системима локалне самоуправе у Енглеској, Шведској и Швајцарској, за ко je системе je у нас постојао и постоји посебан интерес. Стекавши из литературе пртходна знања о новим системима, он je у току шестомесечног боравка у трима наведеним земљама настојао да допуни та знања, и то не само проучавањем законодавства и литературе, него управо вршећи одређена емпиријска истраживаша, ко ja су се састојала у проучавању на лицу места организације и функционисаша локалних власти, упознававьу са разним писаним матери Iштервјуисању одговорних изабраних и професионалних локалних функционера, присуствовању седницама разних локалних тела и сл. Разумљиво, он се борио са свим наведеним тешкоћама везаним за проучавање страног права и несумњиво да није у потпуности успео у њиховом савладавању, али je свакако излагањем резултата ових емпиријских истраживања у извесној мери допринео бољем и.ширем упознаван»у заинтересованих кругова у нас са системима локалне самоуправе у три поменуте земље. Резултате својих проучаваша он je саопштио у упоредној студији ~Системи локалне самоуправе у Енглеској, Шведској и Швајцарској“, коју je 1963. издала „Савремена администрација“.