Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

зштагьу истраживања у разним гранама права, него и поједине установе и проблемы у оквиру њих. Тако, јасно je да су објекти, инструменты и техника истраживагьа други у уставном, а други у грађанском праву, а у оквиру ових грана други кад се истраживање односи рецимо на уставно судство односно на рад општинских органа управе, а опет други кад je предмет истраживагьа на пример установа старатељства односно уговор о закупу. Због тога бы сваки покушај прављења инвентара и систематизације у овом погледу био лишен сврхе. 7. На крају, уместо закључка, погледајмо какви се задаци у контексту нроучаване постављају пред нас приликом истраживагьа у области права. Прво, неопходно je да сва истраживагьа у области права данас ■— на савременом степену развитка наше правке науке буду комплексна. То ће рећи да приликом обраде по ј единых проблема и института домаћег права буде, с једне стране, примегьиван упоредни метод, а с друге вршена емпиријска истраживагьа. Тиме ће ова обрада, која би иначе ма како сама по себи била успешна носила известан статичан и догматски карактер, добиты у ширины и дубини, просторно и временски. Друго, кад je реч о упоредним истраживагьима у оквиру оваквих комплексных правних истраживагьа, неопходно je да она буду не чисто упоредноправна, већ и социолошко-политичка, дакле таква ко ja he водити рачуна и о примени страног права, његовом дејствовању у датом друштву, која he истаћи исто као кад je у питагьу домаће право гьегов не само статички него и динамички карактер. Ово je захтев који се поставља у сейм гранама права, али можда на првом месту у области уставног права. Уставно право je, с обзиром на свој карактер и суштину, најуже повезано не само с политичким наукама, него и с политиком као таквом. Право сигурно не сме да буде слушкигьа политике, али оно у сваком случају остаје гьена пројекција и средство изражавагьа. Упоредно проучавати било коју институцију нашег уставног система, без истовременог проучавагьа политичке мисли и праксе, већ исшьучиво на основу уставних текстова и чисто теоријских анализа, не би имало праве сврхе. Резултати таквих проучавагьа били би двоструко дефектни: с једне стране, они нам не би омогућили да проникнемо суштину друштвених и политичких процеса који се збивају у савременом свету, процеса који се базирају на уставним решегьима, али једном започети настављају да живе и развијају се самостално, често у знатном раскораку у одно су на та решегьа; с друге стране, на основу таквих вредност наших сопствених уставних решегьа (14). Вероватно нико у нас не претендује да су та решегьа идеална и коначна, дата једном за увек. Према томе, неопходно je не само пратити и проучавати гьихову примену

(14) У својим врло интересантним излагањима у дискусији организовано) поводом преднацрта Устава почетком 1963. на Правном факултету у Београду, Вељко Влаховић je после изношења низа примера којима je поткрепио евој став о потреби угграво оваквог како je горе изложено упоредног проучавагьа нашег новог Устава, заюьучио: „Навео сам ове примере као илустрацију да бих објаснио жељу да се у методу упоређивања нашег Устава са другим уставима магье иде у прошлост, а више изучава садашњост и сагледају процеси који долазе до изражаја у одређеним друштвеыо-политичким формацијама и тенденције тих процеса. То би нам умногоме олакшало да богъе схватимо многе одредбе новог Устава и задатке наше правые научне мисли и праксе.“

69

ЕМПИРИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА У УПОРЕДНИМ СТУДИЈАМА ПРАВА