Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

74

АНЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ног, и уставноправног, кривичноправни и евентуално други вид правног регулисања поводом ауторских дела. Она такође омогућава да општа дела о ауторском праву, поред излагања о ауторским и приватноправним нормама, обухвате и излагање о осталим нормама у вези с ауторским делима, у првом реду о кривичноправним и управноправним. Међутим, све врсте норми поводом ауторских дела не чине бит ауторског права као области права или, друкчије речено, не условљавају постојање ауторског права као правые области. Бит ауторског права чине ауторске приватноправне норме, односно оне условљавају постојање ауторског права као области права. То произилази из карактера стварања, коришћеi-ьа и промета ауторских дела, дакле, из карактера области живота коју ауторско право регулише. Наиме, интелектуално ауторско стваралаштво као једна од манифестација духа и ума представља делатност која може да се развија само под друштвено-правним режимом који чин стварања препушта слободном нахођењу интелектуалних стваралаца, обезбеђујући у исто време друштвено подстицање овог стваралаштва путем признања ствараоцима и другим заинтересованим субјектима одређених права поводом створених дела. Препуштање ауторског стваралаштва слободном нахођењу интелектуалних стваралаца условљено je природом интелектуалног стваралаштва. Представа о ауторском делу ма које врсте ствара се у унтрашњем бићу ауторовом и у њему најпре добија потребив елементе. Њено испољавање у спољном свету у виду готовог производа je одраз онога што je аутор носио у свом унутрашњем бићу и последња и уједно интелектуално-стваралачки и друштвено гледано најважнија фаза интелектуалног ауторског стварања. Ношење идеје и њено обликовање у унутрашшем бићу ауторовом може да траје дуже или краће време. Осим тога, интелектуални стваралац не може увек да ствара ауторска дела и то од њега не треба захтевати. У неким случајевима неопходне су дуге припреме и обиман претходан рад да би могло да се говори о евентуалној појави ауторског дела, а често и не долази до стварања дела (например, у области научног стваралаштва). Најзад, није редак случај да ауторско дело настаје као резултат тренутне инспирације. У сваком случају тренутак појаве, као и сама појава ауторског дела, су неизвесни. С обзиром на карактер интелектуалног ауторског стварања, на унутраппье снаге на којима почива и недоступност тим снагама, оно се као делатност која започиње у унутраппьем бићу ауторовом a испољава се у виду ауторског дела као готовог производа мора препустити ствараоцу. Друштво може и треба да ствара и обезбеђује услове у којима he интелектуалне ауторове стваралачке снаге што боље доћи до изражаја и у којима ће интелектуални стваралац наћи моралне и материјалне подстицаје да интелектуално ствара. А то се постиже путем регулисања ове области живота правним нормама ко je интелектуално ауторско стваралаштво препуштају интелектуалним ствараоцима, обезбеђују моралну и материјалну заинтересованост путем признаньа и заштите одређених права поводом дела која створе, омогућавају распростцрање дела и његову доступност јавности за