Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОБЈЕКТИВНО АУТОРСКО ПРАВО

75

живота и после смрти аутора, ко je најзад признају другим заинтересованим лицима могућност стицања одређених права поводом ауторских дела. Друкчије речено, то се постиже правним нормама које допуштају и обезбеђују извесну аутономију воље субјеката права поводом ауторских дела слично, например, грађанскоправним и привредноправним нормама ко je такође допуштају и обезбеђују извесну аутономију воље субјеката права у вези с материјалним и другим добрима. Према томе, ауторскоправне норме, због природе интелектуалног стваралаштва, морају имати приватноправни характер. Принуда и принудноправно регулисање процеса интелектуалног стваралаштва или административна режија овог стваралаштва су као средства неупотребльиви, за разлику од области материјалне производње у којој дуже или краће време могу да постоје и постојали су (например, ропство и робовски рад). Управноправне норме, уколико се појављују у вези с ауторским делима, доносе се ради каналисаньа интелектуалног стваралаштва, или ради извесних ограничења које друштво сматра да у овој области треба да наметне или, најзад, ради административног обезбеђења и заштите. Кривичноправне норме поводом ауторских дела имају пак за сврху да пруже кривичноправну заштиту у вези с ауторским делима. Разноврсност правних норми поводом ауторских дела није специфичност везана за ову врсту добара. Таква разноврсност постоји, например, и поводом материјалних добара (ствари). Разлика je у томе што су разне врете норми поводом материјалних добара далеко бројније и што су углавном већ одавно рашчлањене и систематизоване у одговарајуће гране права: управноправне у управно, кривичноправне у кривично, а приватноправне у грађанско, привредно или међународно приватно право. Ипак, приликом нормативног регулисања грађанскоправне, привредноправне или међународноприватноправне области живота, или приликом њихове теоријске обраде, не може се сасвим избећи неки од других правних видова регулисан>а (управноправни, кривичноправни или други). Каткад то захтева сам живот и гьегова правка сигурност (например, управноправне реглулисање у вези с издавањем тапија и стицањем права поводом непокретности). Међутим, то не смета да се јасно сагледа основна физиономија грађанског права или неке друге гране. У истом смислу треба посматрати и норме поводом ауторских дела и ауторско право као облает права. Наиме,, управноправне и кривичноправне норме не чине основу ауторског права као области права. Уколико се налазе у законским текстовима у вези с ауторским делима или се о шима расправља у делима о ауторском праву, то je ради економије регулисања, потребе за њиховим постојањем, комплексности регулисања, односно излагања што омогућава релативно мали обим ових норми у односу на ауторске приватноправне норме. Према томе, ауторском праву као области права дају физиономију ауторске приватноправне норме. Оне условљавају постојање ауторског права као области права. С обзиром на то, ауторско право, заједно са грађанским, породичним, привредним, међународним приватним и још неким лравним областима спада у тзв. облает приватног права.

Др.

Живомир Ђорђевић