Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БИРОКРАТИЈА У ДОБУРЖОАСКИМ ДРЖАВАМА

Увод. Кад се први пут појавила бирократија и у којим je епохама лрисутна о томе постоје многе контроверзе. Већина дефиниција бирократије су нетачне, односно непотпуне, између осталог и зато што су засноване на мање или више недовольном и несистематском обухвату историјско-упоредне грађе (1). Е. Штраус (Е. Strauss) каже: „Било који закључци да су у .питању о узроцима и перспективама бирократије, они не смеју да се извлаче у вакууму апстракције” (2). Но, и његова историеко-упоредна подлога теориских формулација се ограничила само на Француску, Енглеску и Русију, дакле на земље чији почеци падају у доба феудализма. Характеристично je контрадикторно схватање М. Вебера (М. Veber) да je Египат земља најстарије државне бирократије, а да су у Старом оријенту и германским и монополским империјама „континуирана надлештва са чврстим компетенцијама изузетак”, одакле, поред осталих разлога, Др. Љ. Тадић закључује да бирократија настаје тек са капиталистичком техником организације и пословања. (3). Видећемо да су чврста надлештва била чешћа у добуржоаским бирократским државама, него што то тврди Вебер, мада не наравно толико многобројна као у буржоаским државама. На страну што та чврстина и капиталистичка техника и организација нису конститутивно да бирократију као такву. „За разлику од државе, демократије и политике, бирократија je релативно нов предмет науке о политици и друштвених наука уопште. Не постоји до данас озбиљнији и свестранији покушај једне историје бирократских појава или историје теорија о бирократији. Изузетак у извесном смислу чини покушај приказа основних теорија и литературе о бирократији, који je недавно дао социолог С. Ајзенштат” (4). Најмање je испитана бирократија добуржоаских држава, а и историјски документа" су ту најоскуднији. Упркос ових препрека, велика разноврсност и извесна правно и политичко-техничка актуелност бирократије у тим државама налажу њихово анализирање. Робовласничко и феудално друштво су доиндустриског характера и зато су утемељени на ванекономској принуди непосредног произвођача, метина различитог домашаја. Стога су њихови функционери и управни стручњапи, мање или више, али углавном скоро увек окренути против нетгосредних произвођача који су врло лако заменљиви. Функционери и управни стручњаци добуржоаских држава врло мало су заузети неауторитативним услужним управним пословима, док у познијим етапама капитализма ови послови узимају пун замах, наравно уз успон принудних делагности. Зато кад се каже да je једна добуржоаска држава бирократска или

(1) В. Др. J. Ђорђевић: Оглед о бирократији и бирократизму, Београд, 1962. ■сдељци, I, II и 111. (2) Е. Strauss: The Rullng Servants, London, 1961. p. 8. (3) В. Др. Љ. Тадић; Пролетариат и бирократија, Преглед, Сарајево, 7 —B/62, с. 3—l; М. Veber: Essays in Socilogy, London, 1947, pp. 196 —244. (4) Др. J. Ђорђевић: н. д., с. 8; Б. Ђурђев: О процесу развитка човечанства до модерне цивилизације, Југословенски историјски часопис, 1/63. S. N. Elsenstadt: Bureaucrecy and Buearucratlsation, Current Socloiogy, 2/58.