Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ВИРОКРАТИЈА У ДОБУРЖОАСКИМ ДРЖАВАМА

мистична својства има и владар средњевековне деспотије. Тај ореол je основ за улогу владара источне деспотије, односно Рима или протестанске апсолутне монархије, као шефа вероисповести. У католичким апсолутним монархијама иако je положај шефа вероисповести резервисан за папу, владар je утицајни руководилац у црквеним стварима своје земље. У свим овим земљама, изузимајући донекле пагански Рим, владар има на расположењу снажне свештеничке кадрове, који често и за њега постају исувише јаки. „У Египту и Вавилонији уз владара су постојала разна саветодавна тела и разгранат чиновнички апарат, веома централизован и бирократизован. Целокупним чиновничким апаратом руководило се из центра из владаочевог двора. Функционера! на двору су истовремено и највиши државни функционери. Они су први помоћници владаоцу, али и његова контрола, јер су обично потицали из најугледнијих породица“ (19). Више или маше то важи и за све остале деспотије. Тако на пример у Византији je велики супарник императора префект Преторија, истока који управља већим делом царства, a није дворски службеник. Кина, као и Византија, није знала за такву концентрацију врховних управних послова каква je остварена у Египту и Вавилонији. Паралелно томе, многе деспотије, као например Египат, имају то заједничко да владарева лична и државна управна организација нису подвојене, -изузев у извесним интервалима у Кини и нарочито у Византији. У овом првом je најдаље отишао децентрализовани феудализам запада (у апсолутној монархији се преостали феудални односи централизују у великој мери). Далеко од тога да je владалац, и највећих способности, могао све да постигне у огромно) маси послова управне, нормативна и судске функције. Зато je он државно-правне функције, поготову управну, на највишем нивоу морао да дели са припадницима водеће политичке гарнитуре. Пошто je владар изједначен са државом, мешавина ових функција се, код ових припадника водеће политичке гарнитуре у корену мења. Али, неки од њих, нагомилавајући надлежности, а с тим и број одговарајућих службеника, у своје руке, понекад успевају да збаце владара или да га потисну у позадину. Због царевања ванекономске принуде и улоге рата најопаснији су владареви војсковођи, на пример Харемхабова узурпација за време Тутанкамона. После њих одмах долазе, не у свим деспотијама, например, не у Риму или Монголској империји, највиши верски руководиоци, например Ришеље. Не само,'да се они не задржавају пред границама између државних правних функција, него и често надлежностима за неколико ресора придружују надлежност за одређену територијалну ј единицу, например у време пуног замаха апсолутизма у Француској (владавина Луја XIV) државни секретари за иностране послове, за војне послове, за поморске послове, и за послове двора истовремено су управљачи и појединих трупа провинции а (20). У водећу политичку екипу ваља урачунати и највише руководиоце исюьучиво територијалних јединица, например интенданте у Француској, који су

(19) Др. А. Вајс Др, Љ. Кандић: н. д., с. 27; С. Рансиман: Византиска цивилизација, Острогорски: Историја Византије.

(20) В. И. Д. Мартисевић и др.: н. д.