Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

84

АНАЛИ ПРАБНОГ ФАКУЛТЕТА

у основу за дотичну јединицу концентрисали у себи разне државне правые функције. Они су, по правилу, другоразредни по свом значају у водећој политичкој екипи. Због снаге бирократског централизма код њих je било мање случајева осамостаљивања, па чак и узурпације. Правно посматрано, на први поглед у демократским државама, a донекле и у аристократским или плутократским државама, изнад управних стручњака, функционера, па шта више и првака стоје правне норме, с тим што у овим другим стоје само највише правне норме. У деспотијама, површно посматрано, политичка гарнитура ствара и мења правне норме по свом нахођењу. Међутим, и у деспотијама су властодршци морали да одржавају известан правый континуитет, чак и кад су у питању узурпатори, наравно узурпатори далеко мање. Само, у деспотијама je континуитет много слабли него у демократским, аристократским или плутократским државама. Да су властодршци у стварању правних норми морали водити рачуна, не само о доминантној вољи владајуће класе него и о народным обичајима, итд., само по себи се разуме, мада треба подвући, да им je бирократски режим омогућио да се на све то много манье обзиру него политички вођи у државама које нису деспотије. Све докапиталистичке државе су махом казуистичке у праву, што би, да roije других чинилаца, пружило много већу слободу организована и деловања управним стручњацима и функционерима, чак и у античким демократским државама, него функционерима и управним стручњацима буржоаско-демократске и социјалистичко-демократске државе. То je, изгледа, један од важних разлога што су једино у неким деспотијама, а ни у једној држави која није деспотија, настале велике кодификације, као што je Хамурабијева или Јустинијанова. У знатно мањим плутократским, аристократским, а нарочито демократским државама, поменути друти чиниоци су успевали да се правна казуистика не извргне у подлогу злоупотребе државних правних функција. 2. Привредни етатизам. Какав je став функционера и управних стручњака према економици? У деспотијама je мешање државе у привреду много веће него у осталим државама, премда, између деспотија има значајних разлика. Тако je Египат под извесним династијама у привредном етатизму водећи, па се може говорити и о извесној планској економији. У Риму je врхунац а истовремено и неуспех Диоклецијановог максимирањ& цена, најамнина и хонорара. У Византији je привредни етатизам велики, специјално као последица економске кризе позног Рима. У апсолутној монархији je политичко-економско вјерују властодржаца меркантилизам, чије су границе они феудални односи из ранијег доба који су се још могли одржати. Привредни етатизам апсолутне монархије je много више био у контролисању приватных манафактура и поседа, него у стварању државних добара. Једино je приватна индустрија била скромна у поређењу са државом. Дотле je војна бродоградња претежно приватног карактера. По општој претпоставци, функционери и управни стручњаци, који су надзирали, помагали и усмеравали власнике средстава за производњу, морали су да боље знају њихов посао