Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

600

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

друштвеным основама. Суштина права и државе остала je иста појава нових техничких елемената у праву, као нпр. забраые злоупотребе права, само технички бол>е прецизира границе у односима између појединаца, појединаца и државних органа, али не мења ни суштину друшхвене основе, ни суштяну правних ннституција класног друштва. Мада je дошло до низа значајних промена свој става субјеката права и понашања, тако да се нека својста и понашагьа нису могла појмовно уоквирити у постојећем теоријском систему правне науке, још увек се не може рећи да су право и држава престали бити најсигурнија средства утицаја уирављача на остале чланове друштва. Са становишта правне науке, ни настанком сопијализма није битно измењена суштина права ни садржина субјективних права и правне ]еднакости, па према томе ни значај прецизирања злоупотребе права за њихово остваривање и заштиту ( 18 ). Без обзира на промене, како у погледу садржине субјективних права, тако и појаве нових субјеката ксји су достали њихови носиоци, регулисаьье злоупотребе права не добија неку посебну улогу и знача]. Иста правка овлашћења могу бити вршена тако да представљају злоупотребу, што значи да њено посте] агье или непостојаље зависи од предизирања општих одредби ко] им се поставља граница, односно садржина субјективних права. 4. Изложеном гледишту да je основније сматрати забрану злоупотребе субјективних права као један од елемената садржине овог појма и појма правне једнакости, а не као посебно начело нравног система, могла би се, поред осталог, ставити и ова два приговора: Прво, треба скренути пажњу на разноврсност и бројност субјективних права и чшьеницу да се свако од гьнх као укупност могућности одређеног понашања и права на тужбу мора вршнти тако да се не угрозе права других субјеката. Зато би имало основа прецизирати да je забрана злоупотребе начело за вршење субјективних права. Ова] став, магье или више експлицитно изражен, може се срести код вяше аутора. Тако, професор М. Константиновић изричито наглашава да забрана злоупотребе права „није у ствари правна теорија већ само принцип туманена закона” и да „Принципу забране злоупотребе права има места у свим законодавствима без обзира на основне идеје на којима почивају” ( 19 ). Изгледа и да проф. А. Гаме изражава исти став само га излаже другом терминологијом. Говорећи о вршењу и заштити права, он наглашава да „под утицајем позитивистичких праваиа у грађанском праву почело се ревидирати схватање о апсолугно] слободи вршења граЬанских права” ( 20 ). Слично претходном, проф. В. Спаић у поглављу где излаже вршегье и загшкту граЬаиских права разматра „Теорију злоупотребе грађанских права”. Ова] аутор употребљава у истом значењу и субъективно право и право, односно злоупотребу субјсктившгх права и права. ( 2I ).

(is) Y совјетској као и у иашој литератури могла су се срссти гледишта да у социјалистичком праву нема основа за злоупотребу. Према мишл.ењу проф. М. ВуковпЬа у совјетском лраву „Ограниченосп субјективних права je правило”, наведени чланак стр. 50.

(•9) Наведени чланак проф. Константиновића, стр. 169.

(20) др А. Гаме, Увод у.граЬанско право. Ошпти деп, Београд. 1967. сгр. 275.

(21) др В. Спаић, Основи грађанског права, Сарајево, 1957, стр. 304—306.