Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

601

ПРИЛОЗИ

Др A. Лазаревић поставља разлику између позитивног и негативног вида злоупотребе, која je вршење или невршење субјективних права Перед злоупотребе права на тужбу и правку заштиту и злоупотребе права својине, аутор посебно говори о злоупотреби права радничког самоуправл>ан>а и других друштвених права, наводећи: 1) појаву шпекуладије и разних локалистичких тенденпија, 2) појаву расипништва и неправилне или нерационалне употребе општенародне имовине и 3) злоупотребу права коришћења привредних организација ( 23 ). Л. Дибуи (L. Dubois) наглашава да je теорија злоупотребе права „постала једна од класичних теорија приватног права” са могућношћу „да се подигне на ранг опште теорије права” ( 24 ). Расправљајући о злоупотреби права Р. Родиер излаже становиште и поставља питатье да je то „једно поглавље у теорији кривице (faute): да ли кривица, немар или чак и зла намера, услед којих je друтоме напета штета, повлачи обавезу на накладу штете чак и у случају кад се чинилац користно једним правом или правним овлашћењем (faculté)” ( 25 ). Он прави разлику између три врсте права која се могу злоупотребити: прво приватна моћ, право друштвена функција и право грађанска слобода ( 2в ). Други приговор наведеном ставу или, боље речено, основ који треба жмати у виду ако би се узео други методолошки приступ и забрана злоупотребе субјективних права покушала одредити као начело правног система или појединих његових грана или области, следи из места ових одредби у грађанским законицима. Обраћање пажвье на место, односно распоред одредби у структури законика није без значаја, поготово када се има у виду да није мали број грађанских законика који у ошитем или уводним деловима изркчитим одредбама регулишу забрану злоупотребе субјективних права ко ja садрже у осталим деловима. Тако на пример ГраЬански законик Руске СФС републике од 1964. тод. у I Делу опште одредбе, у члану 5. садржаном у I глави Основне одредбе, под називом „Вршсње грађанских права и испуњавање обавеза” предвийа да „Грађанска права штите се законом, осим случајева када се она врше противно њиховој намени у социјалистичком друштву у периоду из:радње комуштзма”, и став други „При вршењу права и нспуњавању обавеза грађани и организације дужни су да поштују законе, да уважавају правила социјалистичке заједнице и моралне принципе друштва које гради комунизам.”

(22) Др А. Лазаревић у чланку о Злоупотреби права и њеном појму наглашава да je злоупотреба права у тесној вези са „питањем о методу и начину вршења права, то јесте са питањем коришћења тзв субјективних права". За терминолошко означавање аутор употребљава још и ове изразе: ~учење" или ~Принцип" или „Правило". Чини се да ове терминолошке разлике иако недовольно прецизно употребљавапе, представљају резултат покушаја разграничена појма позитивноправног од научног одређења појма злоупотребе права. Архив за правне и друттвене науке, број I—2/1960, стр. 40.

(23) Исто стр. 51—56.

(24) L.Dübouis, La théorie de l’abus de droit et la jurispridence administrative, Paris, 1962, стр. 13. На истом месту наводи разлике у означавању код француских аугора: abus d’un droit, abus de droit, abus des droits, abus du droit.

(25) René Rodière, наведени чланак, стр. I—2,

(26) Исто стр. 6—12.