Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

602

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Када се има у виду бројност и разноврсност овлашћења садржаних у осталим деловима овога акха ( 27 ), чини се да би се могло основано сматрати да цитирани члан представља нач ел о вршења грађанских права и испуњења обавеза. Исти закључак се намеће када се анализира систематизадија материје у ГраВанском законику Чехословачке од 1964. године, где се на почетку излажу „Начела грађанскоправних односа”. Чланом VII предвиђено je да „Нико не сме своја права злоупотребити против интереса или суграВана и нико се не смс богатити на рачун друштва или суграВана”. Последњи члан VIII овога дела Законика наглашава да „Одредбе граВанског законика треба примењивати и објашњавати у смислу ових начела.” Распоред и садржина одредби ГраВанског законика МаВарске од 1959. год. о забрани злоупотребе права ( 28 ) могу да подстакну на исти закључак. Интересантно je напоменути да Тезе основних и општих одредаба закона о грађанско-правним однссима (ГраБанског законика) које je заједничка комисија свих већа Савезне скупштине ставила на јавну дискусију 1970. год. у делу који носи назив „IX Вршенье и заштита права” одреБују забрану злоупотребе права врло непрецизно. Члан 30. под називом „вршење права” предвиђа да „Забрањено je вршенье права противно намеки због које су законом установлена или призна га”. Под називом „одшворност за штету” у члану 32. предвиВа се: „Ко другоме проузрокује штету дужан je да je накнади.” V ставу 2. се прецизира да „Законом се одре Вују случајеви у којима одговорност за штету настаје кривицом, а у којима без обзира на кривицу”. Како би се могло закључити језичким тумачењем, ове одредбе предвиВају да се другим правним актима треба да прецизирају наведена питања, што се да закључити и из напомене уз овај текст. Редактори Теза употребљавају израз институт у значењу начело ( 29 ). На крају треба нагласити да, без обзира на основаност наведених приговора ставу да забрана злоупотребе права није начело правног система или његових грана и области, изгледа да се са више основа може бранити став да je елеменат субјективних права и начела правне једнакости. Ако се детаљније анализира садржина одредби законика и њихова систематизадија у структури ових докумената, па се посматра у односу на права и слободе човека садржане у одговарају Вим деловима устава, не би се могло

(27) Тврдња се може илустровати да je 569 чланова садржано у S дедова. Поред I дела Огапте одредбе, II део садржи право својине. 111 Облигационо право, где се под 1. излажу Отите одредбе о облигацијама, а под 2. Поједине (22) врсте облигација. Део IV обухвата Ауторско право, V Право на откриће, VI. Проналазачко право, VII. Наследпо право и VII деоПравку способност странаца и .ища без држављанства, примену ГЗ сграних држава, међународних уговора и споразума.

(28) Први део овога законика носи назив Уводне одредбе и садржи 7 параграфа од којих се прва три налазе испод наслова Цил> закона, § 4. носи назив Бршење права и испуњавање обавеза а § 5. има наслов Закон забрањује зло\потребу права.

(29) На крају напомене je речено: ~3а сада je битно утврдити које институте регулисати овим тезама", видети стр. 82, свеска 9, коло VII, Библиотеке Савезне скупштине, Београд* 1970. године.