Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

624

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јекхивно право. На крају, Сичес сматра да ни јуснатурализам није никада порицао до гички приоритет правые норме у односу на субјективно право; о таквом приоритету може се говорити ј едино у психолошком или аксиолошком смислу. Y X (стр. 240 —243) супротставља се појам правые обвгзе појму моралне обвезе и дефинира први као однос субјекта према норми у коју субјект може бихи принудно санкциониран ако се не понаша на одреВени начин. Погл. XI (стр. 244 —280), гдје аутор разматра проблематику правые субъективности, почиње опширним разликовањем филозофског, психолошког, социолошког и правног смисла израза „субјект”. Указу] е се на то да теорије о правном субјесту често мијешају четири самостална реда питања: питање суштине правног субјекта као нормативне квалификације, питание тко je у конкретном правном систему субјект права у првом смислу, питање ванправне реалности бића ко] а су квалифицирана као правки субјекти, и питање вриједносног критерија по којему би требао правый систем доди]ел>ивати ознаку правые субјективности. Тако се нпр. разликовање индивидуалног и колетивног правног субјекта најчешће изводи у оквиру првог питана, премда je оно заправо садржај трећег питана. Као што Келсен каже, правка субјективност je нормативна категорија, технички поступай нормативног убрајана, у крајњој анализи само скуп ш јединствени израз овлашћења и обвеза које норме урачунавају једном човјеку или више људи. Правки субјект (индивидуалан и колективни) je конструкдија, а не реалан човјек; он je заправо улога или функција поставлена нормом, апстрактна и схематска димензија човјека која обухваћа само парцијалне аспекте иегове реалне егзистенције. Колективни субјекти, пак, имају своју ванправну основу у колектнвним друштвеним појавама које Сичес објашнава, у складу са својом кондепдијом социјалнога, на сличая начин као Hauriou (Ориу) „институције” и von Wiese (фон Визе) „апстрактна колективна бнћа”. Погл. XII (стр. 281—333) обрађује проблематику правног система. Најприје се објашнава да се под изразом „извори права" крију различита питана која се не смију мијешати: питане основе важена правних норми, питане начина стварног настајана позитивноправног садржаја, питане о облицима које правый системы предвиђају за стваране права, и питане о најпогоднијим облицима стварана права за одреЬено друштво. Y погледу другог питана Сичес заузима социолошко стајалиште о државно-сопијалном поријеклу права, a подробније обрађује правый обичај, закон, судске одлуке и подзаконске акте. Ипак, еминентно филозофско питане je тек оно прво. Према Сичесу, заједничка основа важена свих правних норми јесте ~вол>а државе” у смислу јединственог нормативног убрајана; акти одређених људи (службених особа) не убрајају се њима самима, вей субјекту-држави као персонификадији система правних норми. Норма представлю важеће право ако се реферира на тако схваћену (не у психолошком смислу) ~вол>у државе”, тј. ако се примјењује и изнуђује од стране органа. Та заједничка основа важена правних норми изражена je join и категоријом хипотетинке основне норме (правнологичког устава) односно принципом ефикасности међународног права у Меркл-Калсеновом учену о ступневаности и важену права за које учене Сичес наглашава да није опис стварног правног процеса, већ само једна од могућих метода јединственог објашњења и систематизације позитивног права. Y складу с тим, Сичес говори о два начина производне права; оригинарном и деривативном. Оригинарни начин je она] по којему се остварује основна норма правног система путем револуције, удара или освајања; при томе аутор сматра да није довољно за настанак новог правног поретка да револуцнја успостави ефикасну власт, него да je потребно још да успостављена власт не буде арбитрерна и да буде израз „превладавајуће друштвене вол>е” или јавног мијена ■ — став који несумниво означава Сичесово помицане од раније усвојеног нормативног критерија правности ка једном мјешовитом норматнвно-вриједносном критерију! Под деривативним начином стварана права подразумијева се ступневана нормативноправна дјелатност која се раз-