Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

66

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

целину већ за сваки њен део, за сваку социјалистичку републику и ауто номну покрајину, за сваки регион, град итд. Капитуладија и прихватање окупације по нацрту Устава представљају издају земље и злочин према народу. 1. Забрана капитулације. Ratio уставне забране капитулације земље, оружаних снага, или њиховог дела јесте у следећем: по нацрту Устава одбрана независности, суверенитета, терихоријалне целокупности и Уставом утврВеног друштвеног и политичког уре Вења Југославије јесте неприкосновено и неотуЬиво право и дужност радних дуди и граВана, народа и народности Јутославије ( 3 ). Право на одбраыу земле je исто тако неприкосновено и неотуБиво право и дужност организација удруженог рада и других организација, друштвено-политичких заједннца и њихових органа и свих осталих фактора друштва. С обзиром да je у питању неприкосновено я неотуВиво право свих тих друштвених фактора, нико није овлашћен да се тога права у име њих одрекне, да им то гьихово право отуВи. Свака евентуална капитулација представдала би кршење уставног права на одбрану радних л>уди и граВана, народа и народности и осталих фактора друштва. Зато нацрт Устава и забрањује капитулацију и то уставно начело допуњује уставном одредбом да нико нема право да спречи радне дуде и граБане СФРЈ да воде борбу против непријатеда који je напао земду. То значи да нико у СФРЈ, без обзира о каквом органу je реч, није овлашћен да потише или призна капитулацију, било земле у целини, њеног дела, оружаних снага или њиховог дела, па макар била реч и о најмањој јединици оружаних снага. Такви акти било којег органа су уставно ништави и радни луди и граБани имају дужност и право да наставе борбу против агресора. И војни разлози оправдавају овакву уставну одредбу: дозводеност капитулације појмовно претпоставља безизлазну војну ситуацију, када je сваки дади отпор војнички немогућ и некористан, а има за последицу уништење властите ј единице, односно представља узалудну жртву. Пошто у општенародном одбрамбеном рату практично нема ни безизлазних сигуација ни узалудних жртава, то капитулација и ca војне тачке гледишта постаје појмовно неприхватдива. Данас су ce коренито промешгла схватања и околности шта представда војно безизлазну ситуацију, а шта не. Југословенска пракса у II светском рату показала je да су јединице народноослободилачке војне и партизанских одреда проналазиле нзлаз и из таквих ситуација ко je су се по стандардним и класичним оценама војних експерата једнодушно оквалификовале као безизлазне. Општенароднн рат представља дуготрајну и упорну борбу свих радних дуди и граВана који су за оружану борбу способни, као и учешће у отпору свег становништва, без обзира на трајање рата и на жртве. Y општенародном одбрамбеном рату борба и отпор сваког појединца веже снаге непријатеда и објективно доприноси коначном циљу, тј. победи. Самим тиме, пошто нема безизлазних војних ситуација, или су изузетне и пошто нема узалудних жртава, уставна забрана капитулације и са становишта војне науке и праксе има своје рационално оправдање.

(з) Член 216. нацрта Устава.