Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

69

ЗАБРАНА КАПИТУЛАЦШЕ И ПРИХВАТАЊА ОКУПАЦШЕ

МеБународно право такву борбу не само да не забрањује већ je низом својих правила и подстиче. То произилази из чишенице да je нападачки рат проглашен највећим злочином против мира и меВународне заједниде, да оваки народ има право да прибегне мерама самоодбране и да брани своју слободу свим средсхвима која су му доступна, a међународним ратним правом нису забрањена. МеВународно право подстиче такву борбу и на тај начин што даје статус прнпадника оружаних снага лицима која се самоиницијативно или по позиву прикључе оружаним формацијама покрета отпора уколико испуњавају одре Вене услове прописане ратним правом. Према томе, начело о забрани призиања окупације нацрта новог Устава у савременим условима представља једину алтернативу за воБеше општенародног одбрамбеног рата и спречавање катастрофалних последица за запоседнуто подручје и његово становништво. Окупација у савременим условима претвара се у политички систем који иде за тим да оствари потпуну привредну експлоатацију окупираног подручја, често пута повезану са денационализацијом, пресељавањем и физичким уништењем знатног дела становншптва. Зато нацрт Устава одреВује, а Закон о народно] одбрани разрађује, да радни људи и граВани СФРЈ и на привремено запоседнуто] територији извршавају наре Вења оних који руководе општенародним ратом, да се не могу мирити са чињеницом да je агресор привремено запосео њихову територију, да не смеју дозволити да привремено запоседање територије прерасте у окупацију и да морају путем оружане борбе и других облика отпора учинити све што je у њиховој моћи да се агресор уништи. Кад све становништво учествује у ратном напору, кад се на одреВени начин укључује и у ратна дејства и друге облике отпора, фронт активних бораца против непријател>а знатно се проширује. Доследно спровоБеше такве концепције одбране земље онемогућује фактички, а самим тим и правно, да до стварне и ефективне окупације доВе. То je смисао и знача] уставне одредбе о забрани прихватања окупахџгје. 3. Својство припадника оружаних снага. За разумевање схватања ошптенародне одбране Југославије, па самим тим и за уставни концепт народне одбране, карактеристична je и одредба нацрта Устава која утврВује ко се сматра припадником оружаних снага СФРЈ. Нацрт Устава под појмом оружаних снага обухвата Југословенску народну армију и територијалну одбрану ( 3 ). Самим тим сви они ко] ипо ражећим прописима СФРЈ (по Закону о народно] одбрани) припадају ЈНА или територијалној одбрани, пр!шадници су оружаних снага и на њих се примењуј у правила ратног права. МеВутим, нацрт Устава исто тако прописује да се припадпиком оружаних снага сматра и сваки граВанин који са оружјем и на други начин учествује у отпору против нападача ( 6 ). Тпме се појам припадника оружаних снага знатно проширује. Припадник оружаних снага, у смыслу југословенских унутрашњих прописа није само припадник ЈНА и припадник територијалне одбране већ и сваки граВанин који са оружјем или на други начин учествује у отпору агресору.

(5) Члан 219, став 2. нацрта Устава.

(с) Члан 219, став 3. пацрта Устава.