Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

70

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

По концепцији општенародне одбране, где све стаыовништео учествује у ратном напору и сноси терет рата, појам припадника оружаних снага и његова међународноправна заштита нужно се мора посматрати шире. Сви они који бране земљу, морају имати иста меЁународно призната права и заштиту. Y рату, када се фронт строго одваја од позадине (просторно и у односу на дужностн и права), у којем цивилно становништво није учествовало, било je нормално да граЁанско становништво ако учествује у непријатељствима, не ужкза заштиту коју уживају припадници оружаних снага. По важећем међународном праву, учешће појединаца из редова цивилног становништва у непријатељствима није забранено, али ако такав по ј единиц падне у руке непријатеља, он не ужива ону заштиту коју уживају припадници оружаних снага. Међутим, у савременом рату у којем цивилно становништво битно доприносн ратном напору, кад постаје жртва напада, по правилу, у већој мери него пргшадници оружаних снага, кад положај тог становништва није бољи од положа] а припадника оружаних снага, нити су његове жртве мање, већ обрнуто, нема логике да његова меБународноправна заштита буде неповољтшја од одговарајуће међународноправне заштите припадника оружаних снага. Концепција општенародыог одбрамбеног рата претпоставља да у случају агресије све становништво, према својим могућностима, учествује у одбрани земле. Исто тако, меЁународно право становницима територије коју je агресор привремено запосео не оспорава право да се организују, боре против непријатеља, извршавају наре Вења своје легалне владе и оних који из илегалности руководе борбом на привре.мено запоседнутој територији. Становништво прlшремено запоседнуте територије које je за оружану борбу способно, има право и дужност да учествује у борби против агресора. Самим тим појединци из гьегових редова треба да имају и одреВени међународноправно признати статус и заштиту ако дође до њиховог заробљавања, рањавања или обољења. По Хашком правшшшсу о законима и обичајима ратовагьа на копну из 1907. године (члан I) а и по Женевским конвенцијама за заштиту жртава рата из 1949. године (члан 4, тач. 2. 111 женевске конвенције о поступагьу са ратним заробљенидима) припаднику добровољачких јединица, јединнца покрета отпора и др. признаје се сзојство припадника оружаних снага по меБународном праву, ако: на челу имају лице одговорно за своје потчињене; имају одреВени знак распознавала који се на растојању може уочити; отворено носе оружје; и ако се у свнм операцијама придржавају ратног права. По тим истим меВународшгм конвенцијама (Хашком правилнику члан 2. из 1907. и Женевским конвенцијама из 1949. - члан 4. тач. 6. 111 женевске конвенције) својство припадника оружаних снага признаје се и појединцу из редова становништва који се на неокупираној територијн с оружјем супротстави инвазору под условом да отворено носи оружје и да се у својим дејствима придржава ратног права. Треба констатовати да су услови прописани планом 4. 111 женевске конвенције за признање својства ратног заробљеника, односно планом 1, Хашког правилника за призиање својства припадника оружаних снага несавремени и превазиВени. Правка забрана рата, систем међународних односа и колективне безбедыости створен Повелюм Уједињених нација, с