Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА У СРБИЈИ XIX И XX ВЕКА

1. Y приказу одговорности службеника у Србији XIX и XX века могу се уочити четири периода: прей, за време Србије током првог устанка у којем и по првим прописима и у судској пракси државни службеници одговарају по општим прописима, па су граВани могли тужити суду и службенике и старепшне без икаквог претходног одобрења; други, од почетна другог устанка 1815. до Устава 1838. у којем су периоду државни службеници више кнежеве слуге него државни службе-Iшци па je и њихова одговорност више завысила од кнежеве воље. V овом периоду прво није било никаквих прописа па ни одговорности, али Уставом од 1835. појављују се прве одредбе по којима државни службеници одговарају по општим правилнма, само овај Устав који je био кратког века није ни прнмењиван; трећи, од Устава 1838. до Устава 1888. кад су државни службеници по Уставу престали бити кнежеве слуге. Сам Устав није имао изричитих одредаба о одговорности али je начелно дао права грађанима да могу штитити своја права пред судом. У овом периоду постепено се због заштите бирократског апарата уводи административна гарантија односно за подношење тужбе против службеника потребно je претходно одобрење од надлежног државног органа прво за судије и судско особље, а законом о чиновницима од 1861. и за све државне службенике. Поред тога за тужбу против службеника уводи се и краћи рок него по општим прашилима о одговорности; четврти, период од Устава 1888. до Устава 1921. карактеристичан je по томе што укида административну гарантију за службенике али je задржава за суди je и још увек je остављен краћи рок за тужбу против службеника, чиме се и у овом периоду одступа од општих правила о одговорности. 2. Преи период (1804- — 1813). Koja су правила одговорности службеника за време Србије првог устанка? Карађорђе je, како каже Вук био „прави господар” l 1). Србија добија изразито војну организацију,

(’■)■ ( 2 ), ( 3 ), ( 4 ): Вук: Грађа за српску историју, Београд 1898, стр. 118.